Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

John Steinbeck - Mjesec je zasao

Dzon Stajnbek - Mesec je zasao

Glas rada, Zagreb, 1952.
Meki povez, 128 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

The Moon Is Down is a novel by American writer John Steinbeck. Fashioned for adaptation for the theatre and for which Steinbeck received the Norwegian King Haakon VII Freedom Cross, it was published by Viking Press in March 1942. The story tells of the military occupation of a small town in Northern Europe by the army of an unnamed nation at war with Great Britain and Russia (much like the occupation of Norway by the Germans during World War II).

A French language translation of the book was published illegally in Nazi-occupied France by Les Éditions de Minuit, a French Resistance publishing house. Numerous other editions were secretly published across occupied Europe, including Norwegian, Danish, Dutch, and Italian versions (as well as a Swedish version); it was the best known work of U.S. literature in the Soviet Union during the war. Although the text never names the occupying force as German, references to `The Leader` as well as `memories of defeats in Belgium and France 20 years ago` clearly suggest it. Written with the purpose of motivating resistance movements in occupied countries, the book has appeared in at least 214 editions throughout the world.
Plot summary

Taken by surprise, a small coastal town is overrun by an invading army with little resistance. The town is important because it is a port that serves a large coal mine. Colonel Lanser, the head of the invading battalion, along with his staff establishes their headquarters in the house of Orden, the democratically elected and popular mayor.

As the reality of occupation sinks in and the weather turns bleak, with the snows beginning earlier than usual, the `simple, peaceful people` of the town are angry and confused. Colonel Lanser, a veteran of many wars, tries to operate under a veil of civility and law, but in his heart he knows that `there are no peaceful people` amongst those whose freedom has been taken away by force. The calm is soon torn apart when Alexander Morden, an erstwhile alderman and `a free man`, is ordered to work in the mine. He strikes out at Captain Loft with a pickaxe, but Captain Bentick steps into its path and dies of it. After a showtrial, Morden is executed by a firing squad. This incident catalyzes the people of the town and they settle into `a slow, silent, waiting revenge.` Sections of the railroad linking the port with the mine get damaged regularly, the machinery breaks down often, and the dynamo of the electricity generators gets short circuited. Whenever a soldier relaxes his guard, drinks or goes out with a woman, he is killed. Mayor Orden stands by his people, and tries to explain to Colonel Lanser that his goal – `to break man`s spirit permanently` – is impossible.

The cold weather and the constant fear weighs heavy on the occupying force, many of whom wish the war to end so that they can return home. They realize the futility of the war and describe their victories as `the flies have conquered the flypaper.` Some members of the resistance escape to England and ask the English for explosives so that the townspeople can intensify their efforts. English planes parachute-drop small packages containing dynamite sticks and chocolates all around the town. In a state of panic, Colonel Lanser`s army takes the mayor and his friend Dr. Winter, the town doctor and historian, hostage and lets it be known that any rebellious action will lead to their execution. Mayor Orden refuses to ask his people to stop active resistance, and feels that nothing can stop his people and that his death is imminent. He tells his wife that while he can be killed, the idea of mayor (and freedom and democracy) is beyond the reach of any army. Before his execution, Mayor Orden reminds Dr. Winter of the dialogues of Socrates in the Apology and Phaedo, a part he played in a high school play, and tells him to make sure that the debt is repaid to the army, i.e., that resistance continues.
Characters
Invaders

Colonel Lanser: the head of the occupying force; a World War I veteran.
Captain Bentick: old, Anglophile; loves dogs, Christmas and `pink children`. Is killed by Alex Morden in a fit of rage while trying to protect Captain Loft.
Major Hunter: the engineer; has a model railroad at home.
Captain Loft: young, ambitious; he lives and breathes the military.
Lieutenant Prackle: apparently a good artist; had several blonde sisters.
Lieutenant Tonder: a poet described as a `dark romantic`, is killed by Molly Morden after flirting with her. Dreams of a romantic death in war.
`the Leader`: only referred to and never named; modeled on Adolf Hitler.

Townspeople

George Corell: previously popular storekeeper, traitor, and spy. He aids the invaders; modeled on Vidkun Quisling.
Mayor Orden: a man in his sixties, the long-time mayor of the town. He refuses to tell his people to cooperate with the invaders, knowing that they will not.
Dr. Winter: the town doctor and an old friend and adviser of the mayor.
Madame (Sarah): the mayor`s wife; often fusses over his appearance.
Joseph: the mayor`s servant; frequently witnesses events in the mayor`s house.
Annie: the mayor`s cook; active in the resistance, but not suspected because of her age.
Alex Morden: kills Captain Bentick in a fit of rage with a pick-axe when he is ordered to work. Meant to attack Captain Loft but Captain Bentick saves Loft. First of the townspeople to be executed. Husband of Molly Morden.
Molly Morden: his wife; leads on and kills Lieutenant Tonder after Alex`s death.

Adaptations

Steinbeck adapted The Moon Is Down for the stage in 1942. Directed by Chester Erskine, the original Broadway production opened April 7, 1942, at the Martin Beck Theatre. The cast featured Otto Kruger as Colonel Lanser, Ralph Morgan as Mayor Orden, and Whitford Kane as Dr. Winter.[1][2] Producer Oscar Serlin announced an earlier-than-anticipated closing, explaining that attendance had `withered under the repeated blasting of those critics who did not like the play.` The film rights were sold for $300,000.[3]

King Haakon VII of Norway attended the opening of the London production of The Moon Is Down June 8, 1943, at Whitehall Theatre. The cast included Paul Scofield in the role of Alex Morden.[4]

The Moon Is Down was adapted for a 1943 film directed by Irving Pichel, starring Cedric Hardwicke as Colonel Lanser, Henry Travers as Mayor Orden, and Lee J. Cobb as Dr. Winter.[5]
Title
The title of the book comes from Macbeth. Just before Banquo encounters Macbeth on his way to kill Duncan, he asks his son, Fleance, `How goes the night, boy?` Fleance replies, `The moon is down; I have not heard the clock.` (Act II, Scene i).

Џон Ернст Стајнбек Млађи (енгл. John Ernst Steinbeck Jr.; Салинас, 27. фебруар 1902 — Њујорк, 20. децембар 1968), био је амерички књижевник и нобеловац. Књижевни успех постигао је романом Кварт Тортиља из 1935. године, а његова најчувенија дела су О мишевима и људима, Плодови гнева, Источно од раја и Зима нашег незадовољства, за коју је 1962. године добио Нобелову награду за књижевност.[2][3][4] Називали су га „гигантом америчких писама.”[5][6] Грожђе гнева (1939),[7] награђено Пулицеровом наградом, сматра се Стајнбековим ремек-делом и делом америчког књижевног канона.[8] У првих 75 година након што је објављен, продат је у 14 милиона примерака.[9]
Биографија

Џон Стајнбек је рођен 27. фебруара 1902. године у калифорнијском граду Салинасу у САД.[10] Његов отац, истоимени Џон Ернст Стајнбек, обављао је више послова током живота, а једно време је радио као благајник округа Монтереј. Мајка, Оливија Хемилтон била је учитељица по професији.[11][12]

Џон Стајнбек је одрастао је у малој и плодној долини недалеко од пацифичке обале. Као дечак и младић радио је преко лета на фармама са сезонским радницима.[13] После завршетка средње школе у Салинасу, нередовно је похађао Енглеску књижевност на Универзитету Станфорд од 1919. до 1925. године.

У наредном периоду је покушавао да се пробије као писац. Зарађивао је за живот као радник и новинар у Њујорку, а потом као туристички водич, чувар имања и у риболовишту на језеру Тахо, све време пишући свој први роман Златни пехар (енгл. Cup of Gold, 1929). У Тахоу је упознао своју прву супругу Карол Хенинг. Брак је склопљен 1930. године у Лос Анђелесу, где је пар живео око пола године. Супружници су се затим настанили у Пацифик Гроуву, у кући Џоновог оца, недалеко од града Монтереј. Џон се посветио писању и ускоро је објавио два романа: Рајске пашњаке (Pastures of Heaven, 1932) и Земљи и Небу (To a God Unknown, 1933).[13][14]

Прекретница за Џона Стајнбека било је објављивање збирке прича Кварт Тортиља (Tortilla Flat, 1935) о монтерејским паисаносима. Она је добила позитивне критике и донела Стајнбеку популарност и финансијску стабилност. Уследило је објављивање Неизвесне битке (In Dubious Battle, 1936), О мишевима и људима (Of Mice and Men, 1937) и по, мишљењу многих, његовог најбољег дела Плодова гнева (The Grapes of Wrath, 1939).[14] Плодови гнева донели су му 1940. године Пулицерову награду за књижевност.[2]
Џон Стајнбек 1939. године

Џон Стајнбек је писао на основу искуства, опсежних истраживања и посматрања људских стања, експериментишући и правећи заокрете.[14][15]

Током Другог светског рата био је ратни дописник за једне њујоршке новине, прикупљајући грађу и за своја дела. За тај период везане су: Бомбе су бачене (Bombs Away, 1942), контроверзна новела-драма Месец је зашао (The Moon is Down, 1942), Руски дневник (A Russian Journal, 1948), и колекција депеша из рата, Једном је био рат (Once There Was a War) 1958).[11][15]
Џон Стајнбек 1962. године, фотографија за Нобелову фондацију

Писац се након рата враћао и социјалној критици, и то у делима Гужва у фабрици (Cannery Row, 1945), Залутали аутобус (The Wayward Bus, 1947) и Бисер (The Pearl, 1947), која су прожета опуштенијим и сентименталнијим тоном у односу на своја ранија дела.[2]

У својим позним Годинима писао је интензивно и бавио се разним темама. Делима Ватрена светлост (Burning Bright, 1950), Источно од раја (1952) и Зима нашег незадовољства (The Winter of Our Discontent, 1961) настојао да потврди статус водећег романописца.[2] Ватрена светлост је драмски комад упакован у роман, драма о моралу која се окреће око супружника Џоа и Мордин Саул.[16] Источно од раја је монументална сага о долини Салинас, хроника пишчеве породице и алегоријски роман о идентитету, тузи и човечности који је наменио својим синовима.[17] Роман Зима нашег незадовољства је прича о самоспознаји и жудњи која истовремено даје морални потрет Америке шездесетих година 20. века.[18] Иако су критичари били мишљења да се ова дела нису могла мерити са његовим ранијим постигнућима, Џон Стајнбек је за роман Зима нашег незадовољства добио Нобелову награду за књижевност 1962. године.[2][3][10][19]

Књижевна дела Џона Стајнбека добила су низ филмских екранизација. Сам Стајнбек је написао неколико сценарија, за документарни филм Заборављено село (1941), у коауторству за играни филм Бисер (1947), за Црвеног понија (1949) и биографски филм Вива Запата (1949).[2]

Писац је последње деценије свог живота провео у Њујорку и Саг Харбору.[14] Женио се три пута и имао је двоје деце. Са својом првом женом, Карол Хенинг, развео се 1942. године. Од 1943. до 1948. био је ожењен са Гвиндолин Конгер и из тог брака је добио синове Томаса и Џона. Са трећом женом Елејн Андерсон Скот био је у браку од 1950. до своје смрти 1968. године. Написао је преко двадесет књига: романа, новела, збирки прича.[11][20][21]
Важнија дела

Кварт Тортиља (1935)
О мишевима и људима (1939)
Плодови гнева (1939)
Источно од раја (1952)
Зима нашег незадовољства (1961)
Путовања са Чарлијем (1962)