pregleda
Lov na Tita - Nikola Kavaja
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14506
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Nikola Kavaja (Peć, 3. oktobar 1932 — Beograd, 10. novembar 2008) je bio srpski nacioni aktivista i antikomunista. Poznat je po otmici aviona Ameriken erlajnsa 293.
Nikola Kavaja je rođen u Peći od oca Mitra, žandarma, i majke Milje, rođene Čađenović. Kavaje potiču iz Dobrskog Sela kod Cetinja.[traži se izvor] Prvenstveno su se prezivali Radišići, ali su zbog krvne osvete promenili u Kavaja.[traži se izvor] Naime, jedan od braće Radišića je ubio turskog bega (u Dobrskom selu), pa je morao pobeći kako bi spasao život. Igrom slučaja dospeo je u Albaniju, tačnije, u mesto Kavaja. Kada se situacija smirila, vratio se u Dobrsko Selo, gde su ga prozvali Kavaja, i od kog je nastalo novo bratstvo, bratstvo Kavaja. Tako da i dan danas u Dobrskom Selu, postoje dva bratstva, bratstvo Kavaja i Radišića, koja su u krvnom srodstvu. Deda mu je bio perjanik kralja Nikole.[traži se izvor] Otac Nikole Kavaje je kao žandarm učestvovao u brojnim poterama za kačacima. Nikola je kao dete živeo u Peći, Metohija, Srbija. U aprilu 1941. godine Nemci su napali i okupirali Kraljevinu Jugoslaviju, a njegova porodica bila je razdvojena i poslata u različite zatvorske logore u Albaniji. Nikola je odveden u logor Ćaf Pruše, kasnije u Kusku, da bi po kapitulaciji Italije 1943. godine bio oslobođen i prebačen u Nedićevu Srbiju. Posle rata, Kavaja je sa porodicom kolonizovan u Crvenku, Vojvodina. U Somboru je završio tri razreda gimnazije. Bio je pitomac vazduhoplovne škole u Pančevu, koju je uspešno završio i proizveden u vazduhoplovnog potporučnika.[traži se izvor]
Vojna i obaveštajna karijera
Ovaj odeljak ne navodi nijedan izvor. Poboljšajte ga dodavanjem referenci ka pouzdanim izvorima. Sadržaj nepotkrepljen izvorima može biti doveden u pitanje, a potom i izbrisan.
(detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)
Kavaja je upućen na vojnu službu u Sombor. Posle saznanja da su mu rođena braća uhapšena i poslata u logor na Golom Otoku, pridružio se tajnoj antikomunističkoj grupi, koja je bila organizovana u kasarni JNA u Somboru. Jedan od prvih ilegalnih zadataka Kavaje, koji je uspešno izvršio, bio je da na spoljnem zidu zgrade Drugog bataljona u vojnoj bazi napiše parolu Smrt Josipu Brozu i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Posle ove akcije u kasarni je dignuta uzbuna s ciljem da se otkriju počinioci ovog dela protiv države. Kavaja, nije bio otkriven. Juna 1953. godine, bio je deo grupe odgovorne za akcije, sabotirao je skladište goriva na aerodromu u Somboru, nakon čega je uspeo da izbegne hapšenje. Kada je komandant ove tajne grupe uhapšen, Kavaja je dezertirao iz avijacije.
Jugoslovenske vlasti su ga uhapsile pri pokušaju da prebegne preko granice u Austriju. Vojni sud Pete armijske oblasti u Ljubljani ga je osudio na osamnaest i po godina zatvora. Posle odslužene četiri godine od 18 i po godina kazne, Kavaja je prilikom prebacivanja iz Maribora na Goli otok pobegao i našao se u Austriji. Austrijske vlasti su ga uhapsile i prebacile u američku vojnu bazu. Kavaja je počeo da izvršava zadatke u službi CIA protiv Jugoslavije, uključujući sabotaže, špijuniranje, otkrivanje dvojnih agenata i atentate[traži se izvor].
Po nalogu CIA bio je pratilac kralja Petra II Karađorđevića prilikom svakog njegovog boravka u Americi, i to punih sedam godina, od 1964. godine do kraljeve smrti 1970[traži se izvor]. Kavaja se saglasio na jedan od najvećih zadataka koje je imala CIA bio da izvrši atentat na Josipa Broza, predsednika Jugoslavije[traži se izvor]. Broz je putovao u Brazil, Kavaja ga je pratio, ali šanse da ubije predsednika su osujećene pošto je Broz ostao u rezidenciji tokom celog boravka. Kavaja je pratio Broza u Čile, Meksiko i u Sjedinjene Države [traži se izvor]. Posle dolaska u Ameriku, Kavaja je sa svojim drugovima morao da bude na posebnom oprezu zato što je bio tražen od strane FBI, koji nije uvek delio izvore i informacije sa CIA[traži se izvor]. Kavaja je 1971. godine prismotrio Kemp Dejvid, prerušen u policajca države Merilend, po naredbi da ubije Broza, koji je bio u poseti predsedniku Sjedinjenih Država Ričardu Niksonu. Još jedanput bio je osujećen pošto je Broz i ovog puta ostao u rezidenciji tokom celog boravka.
Srpski oslobodilački pokret Otadžbina
Kavaja je bio značajna ličnost i jedan od osnivača[1] grupe Srpski oslobodilački pokret otadžbina - SOPO. Nikola Kavaja je bez odobrenja organizacije postavio bombu u dom jugoslovenskog konzula u Čikagu, što je bio prvi napad na jugoslovenske ustanove u SAD i Kanadi.[2] Ova organizacija je izvršila bombaške napade na jugoslovenske ambasade u Vašingtonu, SAD i Otavi u Kanadi, i konzulatima u Njujorku, San Francisku i Torontu.
Godine 1978. Kavaja i oko stotinak pripadnika SOPO-a, uključujući Stojiljka Kajevića, bili su uhapšeni u Njujorku. Kavaja je oslobođen po plaćanju kaucije u visini od 250.000 dolara, i posle posete svojoj porodici u Njujorku, brzo je izveo akciju otmice američkog putničkog aviona boing 727 (Let 293 iz Njujorka za Čikago). Planirao je da zahteva Kajevićevo oslobađanje, pa da odlete za Beograd, Jugoslaviju i da se obruše na sedište Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koje se nalazilo u neboderu pod nazivom CeKa[1]. Nakon što mu je Kajević putem telefona saopštio da neće poći sa njim, pustio je putnike na slobodu, zadržavši samo pilota, kopilota, a u posadi aviona bio je i još njegov advokat. Prinudio je posadu da odlete iz Čikaga do aerodroma Dž. F. K. u Njujorku. Tamo je izneo svoj veliki plan. Još uvek se nadavši da će da odlete za Beograd, na savet svog advokata odleteli su za Irsku, koja nije imala ekstradicioni sporazum sa Sjedinjenim Državama. Nadavši se političkom azilu, Kavaja se predao u Irskoj koja ga je isporučila Sjedinjenim Državama[1].
Osuđen je u SAD na kaznu zatvora od 65 godina zatvora. Kavajine akcije i izumi izučavaju se na Vojnoj Akademiji SAD[3]. Rangiran od strane SAD kao sedmi u svetu terorista[4].
Kavaja je bio u zatvoru od 1979. do 1997. godine[1] i pušten je na uslovni otpust sve do 2019. godine. Prekršio je uslovni otpust vrativši se u Srbiju, da je ponovo posetio SAD, bio bi uhapšen i vraćen u zatvor.
Tokom akcije Sablja Nikola Kavaja je bio na kratko uhapšen 1. aprila 2003. godine.[1]
Umro je 2008. godine u svom stanu u Beogradu, a sahranjen na Cetinju po sopstvenoj želji.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 82224649
