Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-367-0224-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Brodski, Josif Aleksandrovič
Naslov Udovoljiti senci / Josif Brodski ; prevod sa engleskog Neda Nikolić Bobić, Jasmina Tešanović, Ljubica Strnčević
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1989 (Kragujevac : `Nikola Nikolić`)
Fizički opis 397 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Nikolić-Bobić, Neda (prevodilac)
Tešanović, Jasmina (prevodilac)
Strnčević, Ljubica (prevodilac)
Veličković, Dušan (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBibliotekaǂ Literatura u egzilu
(karton sa omotom)
Napomene Tiraž 3.000
Umesto predgovora / Dušan Veličković
Predmetne odrednice Ahmatova, Anna Andreevna
Montale, Eugenio
Mandel`štam, Osip Emil`evič
Cvetaeva, Marina Ivanovna
Dostojevski, Fjodor Mihajlovič
Platonov, Andrej Platonovič
Odn, V. H.

Josif Brodski je rođen 24. maja 1940. godine, u Lenjingradu. Njegovo rano detinjstvo obeležile su godine rata, stradanja pod opsadom, razaranja voljenog grada, kao i posleratna nemaština i skučenost. Soba i po i jedino odelo bila je sva raskoš njegove mladosti. U takvim je uslovima formirao svoje estetske poglede. Beskrajni prostor, voda i mnoštvo odraza neoklasične arhitekture našlo je odraza i u njegovom stvaralaštvu. Godine 1955, u svojoj petnaestoj, završivši sedmi razred i započevši osmi, Brodski je napustio školu i počeo da radi u fabrici kao pomoćnik glodača. Bio je to potez iznuđen kako problemima u školi tako i željom da finansijski pomogne porodici. Više je puta pokušao da se upiše u školu za ronioce i oprobao se u mnogo drugih zanimanja. Tako je radio kao asistent u mrtvačnici oblasne bolnice u nadi da će se upisati na medicinu, kao ložač u kotlarnici, kao mornar na svetioniku. Bio je učesnik geoloških ekspedicija u ulozi tehničara geofizike, pa sanitarac, ložač, fotograf… i sve vreme mnogo je i haotično čitao, najviše poeziju i filozofsko-religioznu literaturu. Učio je samostalno engleski i poljski, pisao je pesme i bavio se prevođenjem poezije. Кao mladić koji će kasnije postati jedan od najplodnijih i najslobodnijih umova svog veka, na vreme je shvatio da mladalačku energiju ne treba uludo traćiti, već je pametno uložiti u duhovno uzdizanje. Kakvu je ulogu odigrala knjiga u njegovom životu, svedoči sâm: „Bilo mi je oko šesnaest kad sam počeo da se obrazujem samostalno. Često sam posećivao biblioteke. Počelo je iz proste potrage za znanjem, da bi preraslo u posao zbog kog vredi sve žrtvovati.”

MG85 (L)