ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis!

Čitav svet je bolnica, ko to shvati na vreme ima šanse da ostane zdrav.

Jedna bolnička soba, nekoliko nepokretnih bolesnika, jedan „sreski špijun“, pisac i Aprcović, filozof i mislilac opšteg smera i mračne sudbine – čine dramatruški prostor romana Mein Kampf (Moja borba) Svetislava Basare.

To je svakako prostor sumnje u egzistenciju ali i sfera neobičnog i originalnog iskustva volšebnika i prokaženih u kome Svetislav Basara ispisuje priču o bolničkim danima, uspomenama, gorkom iskustvu i likovima koje je bolest i skrajnutost povezala u neku vrstu nadstvarnosti. Reminiscencije pojedinca u društvenoj i istorijskoj shizofreniji, ideološkim i političkim dubiozama i eksperimentima osnova su priče prepune inspirativne sumnje u Potemkinova sela ideologije i politike, ljudi, lica i naličja nacije koja pokušava da izmisli i domašta istovremeno svoju prošlost i budućnost.

Moja borba nije borba za prostor već za smisao postojanja, sugestivna parabola o tokovima i perspektivama naše civilizacije, opterećujućoj prošlosti i nesigurnoj budućnosti.


Svetislav Basara (rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti) je jedan od najznačajnijih srpskih proznih pisaca.[1] Autor je više od četrdeset književnih radova – romana, zbirki pripovetki, drama i eseja.

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.[2]

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta. Beograd: ISBN 978-86-7346-585-2. ) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije[3] 20. veka.

Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču „Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda“. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.

— David Albahari
Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik[3].

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.[4]

Kolumnista je dnevnih novina Danas. Kolumna mu nosi naziv Famozno.[5]

Iz braka sa Vidom Crnčević-Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića[6][7], ima dvoje dece Taru i Relju.[8]

Nagrade i priznanja
Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.[3]

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini[9] i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine. Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.[10]

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“.[11] Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.