ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Flober, Gistav, 1821-1880 = Flaubert, Gustave, 1821-1880
Naslov Kušanje svetog Antonija ; Tri pripovetke ; Novembar / Gistav Flober ; [prevela Milica Carcaračević i Milenko Vidaković]
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1964
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1964 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 373 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Carcaračević, Milica, 1907- (prevodilac)
Carcaračević, Milica, 1907- (prevodilac)
Vidaković, Milenko, prevodilac (prevodilac)
Vidaković, Milenko, prevodilac (prevodilac)
Zbirka Izabrana dela Gistava Flobera u šest knjiga ; ǂknj. ǂ4
ǂBiblioteka ǂMostovi
(Pl. sa omotom)
Napomene Prevodi dela: 1La tentation de saint Antoine ; 2. Trois contes ; 3. Novembre / Gustave Flaubert
U publikaciji podnasl. trećeg dela: fragmenti u nedoteranom stilu
Podatak o prevodiocima preuzet iz publikacije.
Registar (Kušanje svetog Antonija): str. 175-186.

Godine 1848. Flober započinje pisanje „Iskušenja Svetog Antonija“. Posle godinu i po dana mučnog rada na tom čudnom, somnabulnom delu, žanrovski neodređenom, po nagovoru prijatelja kritičara odbacuje napisano, „leči se od raka lirike i romantizma“ i okreće se „banalnim događajima u duhu realizma“. Klasično delo starog majstora na koje vam posebno skrećemo pažnju.

Bog francuske i svetske književnosti, tvorac Madam Bovari i Sentimentalnog vaspitanja, dobio je ideju za knjigu „Kušanje svetog Antonija“, još u svojoj osamnaestoj godini. Prvu verziju, nadahnutu filozofijom Baruha Spinoze, pisao je 1847–1848, otputovao radi nje u Egipat, ali je nije završio jer je otpočeo da piše roman Madam Bovari. Svetom Antoniju vratio se 1856, ali je još jednom prekinuo taj rad da bi napisao roman Salambo (Flober je oduvek bio opčinjen Starim vekom), a zatim i Sentimentalno vaspitanje. Poslednju verziju „Kušanja Svetog Antonija“ objavio je tek 1874, kao roman dramske strukture, čija se radnja zbiva u jednoj noći. Glavni akteri ovih vizija svetog Antonija su Amonarija, njegova ljubav iz mladosti, kralj Nabukodonosor, kraljica od Sabe, Hilarion (Antonijev učenik) kao ovaploćenje Satane, uz Požudu i Smrt, u vidu mlade i stare žene. Ova knjiga je, između ostalog, nenadmašna studija religije, filozofije i paganizma.

Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert) (12. decembar 1812 – 8. maj 1880) francuski realista. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo cijeli dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.
Njegov roman „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod je šestogodišnjeg rada i smatra se prvom potpuno realističarskom knjigom. U njoj opisuje život žene u francuskoj provinciji, raspetoj između maštanja i svakodnevice. Kada se pojavila, knjiga je u javnosti izazvala skandal zbog svoje iskrenosti.
U istorijskom romanu „Salambo“ (1862) radnja se dešava u drevnoj Kartagini i nastala je na osnovu utisaka sa putovanja u Tunis. Manje uspešan od „Gospođe Bovari“, ali još uticajniji kao putokaz u razvoju evropskog romana, je Floberov roman „Sentimentalno vaspitanje“ (l`Education sentimentale) iz 1869. Napisao je još romane „Iskušenje Svetog Antonija“ (1874) i „Buvar i Pekiše“ (posthumno objavljen 1881). On i Onore de Balzak su imali veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

MG P35 (L)