Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Viljem Fokner – “Dok ležah na samrti” ili oporost sveta u ludilu smeha

Reč i misao knjiga 162 165 str
„Čovek živi zato da bi se pripremio da ostane dugo mrtav

Postoje priča i način na koji je ispričana – sadržaj i stil. Nekada na ovo dvojstvo i ne obraćamo pažnju u slučaju velikih naratora – poput recimo Tolstoja ili Andrića – ali u mnogim modernim romanima od XX veka naovamo, to nam nije moguće. Tako je Dž. Džojs sa Ulisom napisao modernu Odiseju i transformisao način pisanja romana koji se – na tragu Dostojevskog – pretvorio u odiseju toka svesti. Džojsov veliki pandan i sledbenik – Fokner – iskoristio je deo rečenice iz Odiseje: „dok ležah na samrti“ (što izgovara duh Agamnenona koji razgovara sa Odisejem u XI poglavlju epa) da bi na vrlo složen način ispričao prilično jednostavnu priču o neobičnoj desetodnevnoj odiseji jedne familije sa američkog juga.
„Edi Bandren, koja umire sama, skrivajući svoj ponos i svoje slomljeno srce. Radosna što odlazi. Ležući tamo, glave podignute na uzglavlju da bi mogla da posmatra Keša kako pravi kovčeg, primorana tako reći, da ga posmatra, da ne bi tvrdičio na njemu“.


D. SOBA ORM. S. P. D. 2