Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Stefan Zweig 5 od 6 - Cvajg
Izdavač:OTOKAR KERSOVANI
Izdanje:1965
Uvez:TVRDI
1.ŽARKA TAJNA - 790 str
2.MARIA STUART - 430 str
3.MAGELLAN I FOUCHE - 514 str
4.NESTRPLJIVO SRCE - 468 str
5.ZVEZDANI SATI COVJECANSTVA, JUCERASNJI SVIJET - 710 str -Nedostaje
6.GRADITELJI SVIJETA - 708 str

Štefan Cvajg (1881 — 1942), austrijski pisac, dramaturg, novinar i biograf. Tridesetih godina prošlog veka, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu.
Studirao je filozofiju na Bečkom univerzitetu, gde je 1904. doktorirao sa temom Filozofija Ipolita Tena.
Religija nije igrala važnu ulogu u njegovom obrazovanju. „Otac i majka bili su Jevreji samo slučajnošću rođenja”, rekao je kasnije u jednom intervjuu.
Ipak, nikad nije odricao pripadnost jevrejskoj zajednici i često je pisao o Jevrejima i jevrejskim pitanjima.
Bio je blizak sa Teodorom Herclom, osnivačem cionizma, koga je upoznao još kada je Hercl bio književni urednik u vodećem bečkom listu Nove slobodne novine, gde je objavio neke od Cvajgovih ranih radova.
Cvajg je verovao u internacionalizam i u evropeizam, pa mu Herclov jevrejski nacionalizam nije mogao biti naročito privlačan, što i sam potvrđuje u svojoj autobiografiji JUČERAŠNJI SVET.
Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Posle toga živeo je u Engleskoj (prvo u Londonu, a od 1939. u Batu), a usled brzog napredovanja Hitlerovih trupa u Francuskoj i u čitavoj Zapadnoj Evropi, Cvajg je sa suprugom prešao Atlantik i otputovao u SAD, gde su se 1940. nastanili u Njujorku nastavivši često da putuju.
Polovinom 1940. godine, Cvajgovi se sele u Brazil, u Rio de Žaneiro. Pisac je postajao sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma.
Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku o tom beznađu.
Dana 23. februara 1942. Cvajg i njegova supruga izvršili su samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući, s rukom u ruci.
Cvajg je bio očajan zbog budućnosti Evrope i njene kulture. „Smatram da je bolje u pravo vreme i dostojanstveno okončati život u kojem je intelektualni napor predstavljao vrhunsko zadovoljstvo, a sloboda pojedinca najviše zemaljsko dobro”, napisao je.

Cvajgova kuća u Brazilu je kasnije pretvorena u muzej, danas poznat kao „Kuća Štefan Cvajg”.

D. SOBA ORM. S. P. D. 5