ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Aldous Huxley. Point Counter Point.
Penguin Modern Classics. 1960s Penguin Paperback.
20th Century Classic Novel. Classic Literature.
Series number 1047.
Originally published by Penguin in 1955, this is the 1963 reprint.
435 pages. Cover design by Leonard Rosoman.
Very good vintage condition. Pages tight, clean and unmarked.
Measures 18 cm tall x 11 cm wide x 2 cm thick.

Čuveni engleski pisac Oldos Haksli produkt je visoke obrazovanosti, pa je, sem drugog, i muzički obrazovan. U kontrapunktskom spletu video je shemu i simbol i za život i za roman. Kad Haksli počne da radi, da se pita, da se seća, da misli, da sažima, da modeluje, da progovara kroz mnoge glave i usta, to su orgulje, to je kontrapunkt.
Tehnika romana „Kontrapunkt“ je čudesna. Živi život i ideologije jakih intelekata muzički su sliveni u jedan moćan broj dokaza da je tačno Hakslijevo učenje o nerazdvojnosti anđela i životinje u svakom času, u svakom pokretu misli i volje. Ovim svojim romanom Haksli je, kao nikada pre ni posle, izveo muziciranje lepe književnosti. Pred teškim zadatkom da dâ roman ideja, ali da pored toga dâ i roman života, i to punog života, života sa atavističkim i životinjskim primesama – Haksli se rešio da pokuša orguljsku tehniku. I uspeo je ovoga puta u potpunosti. Genijalnom jednom tehnikom, i ideje i život su se rastvorili u nečem trećem, što je čista, fluidna, lako čitana umetnost, čisto umetničko uživanje.

Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 – Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.
Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila.
Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima “Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo.
„Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva.

MG P13 (NL)