ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Meša Selimović KOMPLET IZABRANA DELA 1-10

Likovna oprema Mesad Berber.

BIGZ Beograd, 1988. godine, tvrd povez, zaštitni omoti.
Knjige su odilčno očuvane, moguće da nisu čitane, dodatno su zaštićene streč folijom.

Komplet sadrži sledeće naslove:

01. DJEVOJKA CRVENE KOSE
02. TIŠINE
03. MAGLA I MJESEČINA
04. DERVIŠ I SMRT
05. ZA I PROTIV VUKA
06. TVRĐAVA
07. OSTRVO
08. PISCI * MIŠLJENJA * RAZGOVORI
09. SJEĆANJA
10. KRUG

Mehmed Meša Selimović (Tuzla 1910 - Beograd 1982), jugoslovenski i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Za sebe je govorio da je Srbin muslimanskog porekla.
U vezi sa svojim nacionalnim opredeljenjem - srpstvom, Selimović je jednom prilikom rekao:

`SRBIN JE SLAVNO BITI, ALI I SKUPO`, misleći na sve one muke i probleme kroz koje je prošao, da bi ostao veran sebi i svom identitetu.
Svoj cilj je formalno postigao tek 1972. godine, kada je njegov roman DERVIŠ I SMRT izašao u Beogradu u ediciji „Srpska književnost u 100 knjiga”, pod brojem 95.

Iz testamentalnog pisma koje je Meša Selimović uputio SANU:

`Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije `Srpska književnost u sto knjiga`, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom.`

Najznačajniji roman po mišljenju književne kritike, a i čitalačke publike je, svakako DERVIŠ I SMRT.
Roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim neistomišljenicima. I sam Mešin brat Šefkija bio je u rodnoj Tuzli uhapšen, osuđen na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, što je bio dodatni, ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana.
Radnja romana zbiva se u XVIII veku, u nekom mestu u Bosni.
Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda.
To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima.
Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja.
Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Borislav Mihajlović Mihiz je roman Derviš i smrt opisao kao remek-delo i čudo.

# 555