pregleda
Srpske junačke pesme - Stojan Berber
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 1 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14506
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Stojan Berber (Vinorača, Jagodina, 19. mart 1942) srpski je profesor, književnik i lekar (medicinski akademik).
Biografija
Osnovnu školu pohađao je u Stanišiću, gde se nakon Drugog svetskog rata trajno naselila njegova porodica, dok je gimnaziju završio u Somboru. Studije medicine obavljao je u Zagrebu i Novom Sadu, a završio je u Beogradu 1966. godine među prvima u svojoj generaciji. Specijalizovao je internu medicinu. Magistrirao je iz oblasti kardiologije (`Prevođenje fibrilacije pretkomora u sinusni ritam kinidinom i beta-blokatorima`), a doktorirao iz istorije kardiologije (`Istorija kardiologije u Beogradu`). Završio je i dvosemestralni tečaj iz medicine rada u Novom Sadu.
Bio je načelnik Opšte prakse grada Sombora, dve decenije načelnik oglednih ustanova Kardiovaskularnog dispanzera i Kućne nege u Somboru -(Dispanzer je modernizovao, a Kućnu negu osnovao). Bio je nastavnik Srednje medicinske škole, a potom i Učiteljske škole u Somboru i redovni profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru (predavao školsku higijenu sa ekologijom), gde je vršio i funkciju glavnog urednika Izdavačke delatnosti, a dve godine je bio i šef Katedre prirodno-matematičkih nauka. Bio je i član Saveta Univerziteta u Novom Sadu (tada predlagao da se Univerzitet nazove Novosadski univerzitet `Milutin Milanković`, što nikad nije zvanično odbijeno, ali ni prihvaćeno). Bio je i član Saveta Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Predavao je i na Višoj vaspitačkoj školi u Novom Sadu i na poslediplomskim studijama na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu. Bio je, kao penzioner, profesor na Visokoj zdravstveno-sanitarnoj školi u Zemunu (VISAN) - Odeljenje u Somboru, ali i lekar-savetnik u privatnoj lekarskoj ordinaciji.
Kao lekar organizovao je četiri važna medicinska simpozijuma uz učešće uglednih univerzitetskih nastavnika, nakon čega su ostali obimni zbornici radova:
1) Simpozijum o kućnoj nezi i kućnom lečenju, 1996; 2) Prvi simpozijum Kardiovaskularnih dispanzera Srbije, sa međunarodnim učešćem, 1998; 3) Simpozijum školske medicine, sa međunarodnim učešćem, 2000; 4) Zdravstveno vaspitanje u savremenoj osnovnoj školi, naučno-stručna konferencija, sa međunarodnim učešćem, 2007.
Član je Akademije medicinskih nauka SLD.
Živi u Somboru.
Književnost
U osnovnoj školi zapažen po uspešnim pismenim radovima i kao veliki čitač. U somborskoj gimnaziji bio je predsednik Literarne sekcije i Marksističkog društva. Počeo da objavljuje pesme u omladinskim listovima. Postao glavni i odgovorni urednik omladinskog lista Pokret(izdavač: Opštinski komitet Narodne omladine).Maturski ispit položio napisavši roman `Vrtlozi` o životu Srba u Makedoniji između dva svetska rata.
Na studijama medicine nastavio da se bavi književnošću: jedan je od osnivača Književne sekcije na novosadskom Medicinskom fakultetu (sa Džemailom Poljakovićem i dr.), a potom i na beogradskom Medicinskom fakultetu (sa Bratislavom Magdićem; - kada takve sekcije nije bilo ni na Filološkom fakultetu).
Njegov roman u rukopisu `Vrtlozi` dobio je 1966. godine nagradu na konkursu Narodne omladine Srbije (žiri: Miloš Bandić, Danilo Kiš i Milosav Mirković).
Kao lekar bio je osnivač Literarne sekcije u Somboru (članovi: Josip Babel, Ostoja Prodanović i dr.) i izabran pomovo za glavnog i odgovornog urednika `Pokreta`. Objavljuje knjige pesama.
Član je redakcije časopisa Dometi (Sombor), a potom redakcije časopisa Luča (Subotica).
Jedan je od utemeljivača Salona knjige u Novom Sadu i prvi predsednik njegovog Organizacionog odbora.
Zaslužan za podizanje spomenika u Somboru Lazi Kostiću, dr Milanu Jovanoviću Batutu, dr Konstantinu Peičiću i dr Radivoju Simonoviću.
Organizovao je u Vojvodini 1993. Godinu Miloša Crnjanskog (u saradnji sa Mađarskom i Rumunijom); - saveznim odborom tada je predsedavao Dobrica Ćosić..
Pokretač je, kao predsednik Udruženja građana `Ravangradsko proleće`, tri važne kulturne manifestacije i nagrade:
1) DAN LAZE KOSTIĆA (3. jun, kada je Laza završio svoju pesmu Santa Marija…) na kojoj se dodeljuje plaketa izabranom pesniku (prvi lauerat Pero Zubac),
2) VENAC SLOBODE `Radomir Drakulić`, kada se 11–12. novembra (početak Batinske bitke; odnosno stradanje te godine pesnika Radomira Drakulića u nacističkom logoru) dodeljuje plaketa sa istim imenom pesniku koji uspešno neguje rodoljubivu liriku (prvi lauerat Đorđe Nešić),
3) ZLATNO PERO RAVANGRADA, nagrada koja se dodeljuje 24. maja, na Dan slovenske pismenosti (Dan Ćirila i Metodija) značajnim stvaraocima Sombora (prvi dobitnici publicisti Milan Vojnović i dr Branislav Danilović).
Člana je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Bio je u dva mandata član Uprave DKV.Piše poeziju, priče, eseje, drame i romane. Sastavljač je nekolikih poetskih antologija.
Društvena angažvanost i politika
U gimnaziji je bio sekretar Školskog odbora Narodne omladine i sekretar Osnovne organizacije Saveza komunista (SK). Pohađao je Omladinsku školu pri Opštinskom komitetu Narodne omladine.
Na studijama je bio zamenik sekretara Osnovne organizacije SK i član Fakulteteskog komiteta SK (Beograd).
Kao lekar bio je zamenik sekretara OO SK Osnovne organizacije internih bolesti, predsednik Predsedništva SK Medicinskog centra `Dr Radivoj Simonović`, a potom član Predsedništva Opštinskog komiteta SK i Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine nakon pada autonomaša.
Bio je i potpredsednik Srpske demokratske stranke Srbije i potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine (1993–1996).
Bio potpredsednik somborskog Udruženja `Solidarnost`. i pokretač i osnivač Udruženja Srpsko-ruskog prijateljstva i prvi potpredsednik (Sombor).
Osnivač je Ekološkog društva u Somboru (i prvi potpredsednik) .
Kao potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine (kultura, prosveta, nauka i međunarodni odnosi) pokrenuo je obeležavanja godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji (1918; -1993) i obeležavanja Majske skupštine u Sremskim Karlovcima (1848; -1994), formiranje Odbora za obeležavanje značajnih godišnjica, . Odbora za demografiju Vojvodine, Odbora za ekolopšku politiku i Komisije za pomoć ugroženim srpskim krajevima.
Na njegov predlog formirana je vojvođanska Nagrada ` Đorđe Natošević` (prosveta) i Nagrada `Svetozar Miletić` (nauka i publicistika).
Organizovao i podizanje bista nekoliko srpskih lekara.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 80307825
