ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sama knjiga u dobrom i rednom stanju!

Autor - osoba Huxley, Aldous, 1894-1963 = Haksli, Oldus, 1894-1963
Naslov Genij i boginja / Aldous Huxley ; [prijevod Marina Horkić]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂGenuius and ǂthe ǂGoddess. hrv
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : August Cesarec ; Sarajevo : Svjetlost, 1980
Fizički opis 149 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Horkić, Marina
ISBN (Pl.. sa omotom.)
Napomene Prevod djela: The Genius and the Goddess / Aldous Huxley

Haksli nesumnjivo spada u najsnažnije pisce engleske književnosti u celini, jer se nije ustezao da stavi na kocku ugled pisca i intelektualca hrabrim eksperimentima sa istraživanjem svesti i podsvesti, duhovnosti i misticizma, uticaja istoka na zapad, najavljujući duhovni preporod poslednjih decenija na zapadu.
Haksli je izvorno podrugljiv, nadasve misaon, toliko da se njegovi junaci ne čine kao živi ljudi s telom, nego otelovljenje duhovnosti i baš u tome leži najveća draž njegovog spisateljskog umeća.
S njegovom savremenom oštroumnošću i intelektualnom prefinjenošću, Haksli spada u najveće pisce XX veka.
Ovo je priča o blistavom geniju i elementarnom biću iz viših sfera koje je oženio i koje ga posmatra svojim čistim neiskvarenim pogledom natprirodne prozorljivosti.

Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.
Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila.
Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima “Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo.
„Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva.