Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

z2

Ova knjiga nije istorija Srba i Srbije. Nije ni knjiga o srpskom i jugoslovenskom pitanju, a nije, najzad, ni celokupni istorijski prikaz nastanka i razvoja srpske nacionalne misli i državne ideje. Ona jeste: pokušaj da se u toj misli i ideji sagleda onaj fenomen koji se već čitav jedan i po vek naziva, optužuje, osuđuje i anatemiše kao `velikosrpska politika`, rođena u vatri nacionalne revolucije 1804-1815. i jedva vaskrsle srpske države.

Čedomir Popov (Melenci, 15. mart 1936 — Novi Sad, 8. jun 2012) bio je srpski istoričar, član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni predsednik Matice srpske.

Biografija
Rodio se u učiteljsko-službeničkoj porodici. Osnovnu školu završio u Melencima i Kovačici, a gimnaziju u Zrenjaninu 1954. godine.

Kao pripadnik prve generacije studenata prvih novosadskih fakulteta (Filozofskog) studirao na Grupi za istoriju 1954–1958. Diplomirao februara 1959. sa srednjom ocenom 9 (devet). Godinu dana kasnije (1. februara 1960) izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu Opšta istorija novog veka. Na ovom Fakultetu proveo je ceo radni vek prošavši kroz sva nastavnička zvanja, da bi 1. oktobra 2000. otišao u penziju. Tokom ovih 40 godina bio je dve godine predsednik Saveta Fakulteta i dekan (1979–1981). Vršio je dužnost direktora Instituta za istoriju Vojvodine (1970—74).

Posle usavršavanja u Strazburu (Francuska) u školskoj 1959/60. godini, počeo je intenzivan naučni rad u oblasti istorije međunarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. sa tezom Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. Baveći se kontinuirano naučnoistraživačkim radom do sada je samostalno ili u koautorstvu objavio 13 knjiga i oko 370 naučnih, stručnih i publicističkih radova. Priredio je još 8 knjiga izvorne građe.

Na osnovu uspeha u naučnom radu 1981. izabran je za dopisnog, 1987. za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a 1988. za člana SANU van radnog sastava. Godine 1992. postao je redovni član SANU.

Pored nastavničkog i naučnog rada, još od studentskih dana, obavljao je mnogo poslova na stručnom, kulturnom, uređivačkom i društvenom polju. Kao đak i student bavio se pozorišnim amaterizmom, bio je predsednik Akademskog pozorišta i urednik dramskog programa na Tribini mladih u Novom Sadu. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Saveta za kulturu grada Novog Sada. U Matici srpskoj od 1970. je urednik Zbornika za istoriju, od 1981. do 1991. je obavljao posao upravnika Rukopisnog odeljenja, a bio je i potpredsednik Matice srpske (1991—1999). Njen predsednik postaje 2008. godine. Član Upravnog odbora ove najstarije kulturne ustanove srpskog naroda je neprekidno od 1969.

Osim u Matici bio je aktivan i u drugim ustanovama nauke i kulture. Pored ostalog bio je predsednik Samoupravne zajednice za naučni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i član Predsedništva i Izvršnog odbora SANU. Rukovodio je mnogim naučnim projektima, a već više od deset godina rukovodilac je kapitalnog projekta Matice srpske Srpski biografski rečnik. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbučnika Srpske enciklopedije. Učestvovao je na većem broju naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor za izradu šest doktorskih disertacija. Takođe je bio aktivan i u Savezu udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR), gde je bio član Saveta SUBNOR-a.