ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Branko Ćopić KOMPLET SABRANA DELA 1-14

- Jubilarno izdanje -

Udruženi izdavači: Prosveta Beograd, Svjetlost i Veselin Masleša Sarajevo, štampano u Beogradu, 1975. godine, LUX IZDANJE I OPREMA, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, obeleživač za stranice.
Ćirilica, krupniji font, šire margine.
Knjige su nove, nekorišćene, osim Pionirske trilogije koja je čitana, odlično očuvano, kolekcionarski i bibliofilski komplet, knjige perfektne.

Komplet sadrži sledeće naslove:

01. BOJOVNICI I BJEGUNCI
02. LJUBAV I SMRT
03. STARI NEVJERNIK
04. PROLOM
05. DOŽIVLJAJI NIKOLETINE BURSAĆA * NE TUGUJ BRONZANA STRAŽO
06. GLUVI BARUT
07. ODUMIRANJE MEĐEDA
08. OSMA OFANZIVA
09. PJESME * PJESME PIONIRKE
10. PRIČE ISPOD ZMAJEVIH KRILA
11. BOSONOG DJETINJSTVO
12. PIONIRSKA TRILOGIJA
13. BAŠTA SLJEZOVE BOJE * GLAVA U KLANCU NOGE NA VRANCU
14. DELIJE NA BIHAĆU


Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, a proslavio se svojim pričama za decu i mlade, često smeštenim u vreme Drugog svetskog rata u revolucionarnoj Jugoslaviji, pisanim sa karakterističnim Ćopićevim humorom u vidu podsmeha, satire i ironije.
Kao profesionalni pisac, Ćopić je bio veoma popularan i mogao je da se proda u velikom broju primeraka. To mu je omogućilo da živi isključivo od svojih spisa, što je bilo retkost za tadašnje jugoslovenske pisce. Kvalitet njegovih spisa doveo ga je do uključivanja u nastavni plan i program osnovne škole, što je značilo da su neke od njegovih priča našle put u udžbenicima, a neki romani postali obavezna lektira. (Wikipedia)

Njegovo samoubistvo, marta 1984. godine, ostalo je nerazjašnjeno, mada bi moglo da se objasni njegovom tananom, napaćenom dušom.
Neposredno nakon Ćopićevog samoubistva nije bila pronađena nikakva oproštajna poruka.
Njegova supruga, Bogdanka – Cica, našla ga je kasnije.
Pisac se oprostio riječima:
“Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz govana mnogi dobri drugovi pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor, ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numić, i Ratko Novaković, i Cica, Bog je ubio dabogda! I njegovi brojni čitaoci, ali ništa nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom lijepi i strašni živote! Mart mjesec, 1984. godine!” (Preuzeto sa interneta.)

Međutim, da ne bude ovaj opis tako sumoran, kao što je i sam život, evo par anegdota iz detinjstva Branka Ćopića, koje je pisao Milorad Gončin:

`Ujak Branka Ćopića imao je nekoliko čaša sa likovima poznatih pisaca: čika Jove-Zmaja, Đure Jakšića, Branka Radičevića, Avgusta Šenoe, Petra Kočića, Laze Kostića. . .
Kad se Branko rodio, okupili se ukućani i rodbina da mu odaberu ime.
– Moglo bi — Đuro! Lako se pamti!
– Kakav Đuro? U selu ima jedan Đuro i krade konje!
– Pa, eto, Jovan. . . To bi bilo ime za dječaka!
— Jovan je ime za stara čovjeka! Ne može!
Zabrinula se baba Milica da joj unuk ne ostane bez imena:
— Ima li još koje ime na tim čašama?
— Ima. kako da nema!. . . Branko!
Ovo ime dopalo se svima.
Od toga dana, ovaj plavokosi dečak zove se Branko Ćopić.

Kad su se tako lepo dogovorili, otišli su u kafanu da proslave Brankovo krštenje.
Malog Branka ostavili su iza tople peći, Branko je spavao a oni su pili.
Pili su, napili se, platili i pošli kući.
Ispred kuće čekao ih je Brankov deda.
— A gdje vam je dijete?
Zbilja, gde im je dete?
Zaboravili su ga u kafani!
Kum je hteo da se našali:
— Ostalo dijete u kafani, da popije nešto sa ljudima!
A ded dohvati rogulje i dreknu:
— Vratite mi unuka ili ćete glavom platiti!
U tom času pojavi se jedna komšinica sa detetom na rukama:
– Našla sam ovo dijete u kafani. Da nije vaše?
– A čije će biti nego naše! — uskliknu deda, prihvati unuka i poče mu tepati.` (balasevic.in.rs)

Dodatak ovom kompletu je knjiga Branka Ćopića PESNIKOVOM RUKOM PISANO.


# 555