ISBN: .....................................
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Plavi jahač
Godina izdanja: 2008
Br. str.: 81
Povez: broš
Format: 19 cm
Pismo: latinica
težina do 250 gr.
Jezik: srpski; engleski
Dvojezično izdanje: srpski, engleski

Šta je ova umna žena govorila i pisala o Balkanu, o Srbima, o vrućim temama ovih prostora, tako aktuelnim i danas, još u prošlom veku, možete pročitati u malom izboru eseja, pod naslovom „Balkan“ (Plavi jahač, Beograd). Nažalost, to je jedina knjiga poznate književnice, i balkanofila, prevedena na neki od stranih jezika, na francuski i engleski. I izdavač je sa radošću poklanja srpskoj i stranoj javnosti.

Svaki kulturan narod ponosio bi se da je imao Isidoru Sekulić (1877 – 1955). Bila je jedan od retkih građanskih pisaca svog vremena, prva žena akademik u Srba. Po mišljenju mnogih književnih kritičara, nalazi se među pet najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka. Pre Virdžinije Vulf počela je da piše, književnost tokova svesti. Ali nije imao ko to da vrednuje, u vreme kad je živela, a ni danas. U tekstu o Isidori, objavljenom posthumno, Jovan Dučić je zapisao da je u svoje vreme, Isidora bila među četiri najznačajnije književnice Evrope.
Isidora Sekulić je stalno isticala da „Srbija kao mala zemlja mora po svaku cenu ući u svet, u Evropu, ali ne po cenu da izgubi svoje dostojanstvo i svoj identitet“… Tema tako aktuelna i danas, u vreme tranzicije društva i tranzicije u kulturi. Govoreći o neophodnosti prožimanja Istoka i Zapada, koji nam je na ovom prostoru podario izražen osećaj za umetnost, Isidora Sekulić nas podseća na vekovnu borbu između Istoka i Zapada za duhovnu prevlast, koja traje od krstaških ratova do danas.

U tekstovima koji se mogu pročitati u ovoj knjizi, Isidora Sekulić govori o političarima na Balkanu, koji treba prvo da nauče da sabiraju, pa da oduzimaju, da bi imali pravo…Evo njenog gotovo proročkog zaveta, iz eseja o Balkanu: „Hoće li Balkan jedared otvoriti svoje oči uspavane, i videti svoj ogromni ekonomski, politički i kulturni kapacitet, ako zamahne kao celina“…

„Šta nam na kraju preostaje, sloboda, razum i prijateljstvo“, poručuje Isidora.“Aristotel u Politici kaže: celo prednjači delovima, svrha prednjači interesima i sredstvima, ko sa opštim nema veze, i nema šta da mu da, taj nije građanin, taj je ili bog ili životinja“ Balkanskim državama, koje sa Balkana ne mogu nikuda i nikome, Balkan je celina, svrha, ideal „Balkan je Balkancima bez razlike, vrhovni pojam iz kojeg se u državnim politikama, svi drugi pojmovi izvode.“

Ovo je knjiga o talasu koji je zaboravio da je more. O nama koji sanjamo da Balkan jednoga dana bude dobro mesto Evrope.