ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1959
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Rođen je kao Luj Šarl Adelejd de Šamiso u dvorcu u Bonkuru, u Šampanji, Francuska, sedištu predaka svoje porodice. Njegovo ime se pojavljuje u nekoliko oblika, od kojih je najzastupljeniji Ludolf Karl Adelbert fon Šamiso.[1]

Nakon Francuske revolucije njegovi roditelji su se naselili u Berlinu, gde je mladi Šamiso 1798. ušao u pruski pešadijski puk kao zastavnik. Ubrzo nakon Tilzitskog mira, porodici je bilo dozvoljeno da se vrati u Francusku. Međutim, Šamiso je ostao u Nemačkoj i nastavio da gradi svoju vojnu karijeru. Imao je malo škole, ali je za vreme pruske vojne službe u Berlinu marljivo proučavao prirodne nauke tri godine. U saradnji sa Varnhagenom fon Enzeom, Šamiso je 1803. osnovao Berliner Musenalmanach, u kome su nastali i njegovi prvi stihovi. Preduzeće je bilo promašaj i, prekinuto ratom, trajalo je do 1806. Međutim, ono ga je pokazalo mnogim poznatim pesnicima toga vremena koji su ga okarakterisali kao pesnika u usponu.

Godine 1801. postao je poručnik, a 1805. godine, praćen svojim pukom u Hameln, gde je sledeće godine bio ponižen zbog svoje izdajničke kapitulacije. Za vreme uslovne otišao je u Francusku, ali su mu oba roditelja već bila mrtva. Po povratku u Berlin u jesen 1807. dobio je otkaz iz službe. Bez kuće i zanimanja, razočaran i utučen, živeo je u Berlinu do 1810, kada mu je, kroz usluge starim porodičnim prijateljima, ponuđen posao profesora u školi Napoleonvil u Vandeji.

Preuzeo je dužnost i pridružio se krugu oko Gospođe de Stal. Prateći nju u njenom izgnanstvu u Kopetu u Švajcarskoj, ostao je tamo skoro dve godine i posvetio se botaničkim istraživanjima. Godine 1812. se vratio u Berlin, gde je nastavio svoje naučne studije. U letu 1813. napisao je narativnu prozu Peter Šemil, čoveka koji je prodao svoju senku. Ovo njegovo najpoznatije delo prevedeno je na skoro sve evropske jezike. Delo je delimično napisano da bi Šamiso skrenuo svoje misli, a i da bi zabavio decu svog prijatelja Julija Eduarda Hiciga.

Godine 1815. Šamiso je imenovan za botaničara na ruskom brodu Rurik, opremljen o trošku ruskog grofa Nikolaja Rumjaceva kojim je komandovao Oto fon Kocebu na naučnom putovanju oko sveta. Januara 1818. pokupili su Krebsa, Munda i Mari na Rtu dobre nade.[2] Njegov dnevnik ekspedicije (Tagebuch, 1821) je fascinantna priča o ekspediciji do Tihog okeana i Beringovog mora. Tokom ovog putovanja Šamiso je opisao veliki broj novih vrsta. Nekoliko njih, između ostalog i vrstu Eschscholzia californica, nazvao je po Johanu Fridrihu fon Ešolcu, entomologu broda Rurik.

Šamiso je po povratku sa putovanja, 1818. godine, postao kustos botaničke bašte u Berlinu i bio izabran za člana Akademije nauka. Godine 1919. je oženio ćerku svog prijatelja Hiciga, Antoni Pjast (1800—1837). Postao je vodeći član Serapion bratstva, književnog kruga oko E. T. A. Hofmana. Po njemu nosi ime rod Camissonia Link.

Umro je sa 57. godina. Njegov grob nalazi se na Groblju broj 3 crkvene skupštine Jerusalimske i Nove crkve (Friedhof III der Jerusalems- und Neuen Kirchengemeinde) u Berlinu.