ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 0000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Tmina : pripovetke / Aleksej Remizov ; prevod Mira Lalić ; predgovor Mira Lalić, Ilja Erenburg
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1969
Beograd : Nolit, 1969 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 198 str. ; 20 cm

Kolekcija Metamorfoze
Prevod: Эга / Алексей Ремизов
Aleksej Remizov: str. 9-26
Sećanje na Alekseja Remizova: str. 29-35
Bibliografija: str. 27.

Aleksej Mihajlovič Remizov (ruski: Алексе́й Миха́йлович Ре́мизов; 6. jul [O.S. 24. jun] 1877. u Moskvi – 26. novembar 1957. u Parizu) bio je ruski modernistički pisac čija je kreativna mašta naginjala ka fantastičnom i bizarnom1. Pored književnih dela, Remizov je bio stručnjak za kaligrafiju i nastojao je da oživi ovu vizuelnu umetnost u Rusiji.
Remizov je odrastao u trgovačkom miljeu Moskve. Kao student Moskovskog univerziteta, bio je uključen u radikalnu politiku i proveo je osam godina u zatvoru i sibirskom izgnanstvu. U to vreme je razvio veliko interesovanje za ruski folklor i oženio se studentkinjom drevne ruske umetnosti,.
Godine 1905. nastanio se u Sankt Peterburgu i počeo da imitira srednjovekovne narodne priče. Njegova samoproklamovana ambicija bila je da uhvati “gorčinu i apsurdnost narodne mašte”. Remizovljeve hirovite stilizacije života svetaca u početku su bile ignorisane, delom zbog njihovog cvetnog i napornog jezika, ali su njegova tradicionalnija prozna dela smeštena u podzemlje ruskih gradova stekla veliku popularnost.
U svojoj satiričnoj noveli “Istorija zvečećeg cimbala i zvučećeg mesinga” (1910/1922) Remizov je prikazao ekscentričnosti i sujeverja ruralnih sektaša. Još jedno upečatljivo delo iz ovog perioda je “Žrtva”, gotička horor priča u kojoj “duhovni dvojnik oca dolazi da ubije svoju nevinu ćerku u pogrešnom uverenju da je ona kokoška”.
Do vremena Ruske revolucije, Remizov se koncentrisao na imitiranje manje-više opskurnih dela srednjovekovne ruske književnosti. Na revoluciju je odgovorio “Pesmom o propasti ruske zemlje”, parafrazom dela iz 13. veka koje oplakuje mongolsku invaziju na Rusiju. Godine 1921. preselio se u Berlin, a zatim 1923. u Pariz, gde je objavio prikaz svojih stavova prema revoluciji pod naslovom “Rusija u vrtlogu” (1927).
Tokom godina u izgnanstvu, Remizov je izdao niz bizarnih dela, sa demonima i noćnim morama. Pisac je takođe razvio veliko interesovanje za snove i napisao nekoliko dela na tu temu koja uključuju istaknute ličnosti ruske književnosti (Gogolj, Dostojevski i drugi). Iako je bio veoma plodan, mnoga njegova dela nisu našla izdavača (u stvari, od 1931. do 1952. nije objavljena nijedna knjiga).
Remizov je takođe bio prvi ruski modernistički autor koji je privukao pažnju uglednika pariskog književnog sveta, kao što je Džejms Džojs. Njegova reputacija je opala kada je, nakon Drugog svetskog rata, najavio interesovanje za povratak u Sovjetski Savez i čak dobio sovjetski pasoš (koji nije imao priliku da koristi). Nakon toga, Remizova su prezirali emigrantski književnici, od kojih je najpoznatiji Vladimir Nabokov, koji je govorio da je jedina lepa stvar kod Remizova to što je zaista živeo u svetu književnosti. Godine 1952. do 1957. objavljeno je nekoliko Remizovljevih knjiga, ali je štampano samo ograničen broj primeraka.
Zajedno sa Andrejem Belim, Remizov je bio jedan od najpoznatijih ruskih modernističkih pisaca. Postao je poznat po svojim eksperimentalnim skaz tehnikama i “podzemnom dostojevskizmu”. Kako D. S. Mirski primećuje, Remizovljeva dela su uticala na Jevgenija Zamjatina, Alekseja Nikolajeviča Tolstoja i Mihaila Prišvina.