Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Omot osšećen, knjiga očuvana.
Рођака Бета (фр. La Cousine Bette) је роман француског аутора Онореа де Балзака из 1846. године. Смештен у Паризу средином XIX века, роман прича причу о неудатој жени средњих година која смишља уништење своје шире породице. Бета, у сарадњи са Валериje Марнеф, несрећно ожењеном младом дамом, прави планове да заводи и мучи низ мушкараца. Један од њих је барон Хектор Илот, супруг Бетине рођаке Аделине. Он жртвује богатство и добро име своје породице да би задовољио Валери, која га оставља због добростојећег трговца по имену Кревел. Књига је део Призора из париског живота, Балзакових сабраних дела Људске комедије.

Током 1840-их, серијски формат познат као роман-фељтон био је веома популаран у Француској, а његов најпризнатији израз било је социјалистичко писање Ежена Сиа. Балзак је желео да оспори Еженову надмоћ и да се покаже као најспособнији аутор фељтона у Француској. Пишући брзо и са интензивним фокусом, Балзак је за два месеца написао Рођаку Бету, један од својих најдужих романа. Објављен је у Le Constitutionnel крајем 1846. године, а затим са пратећим делом, Рођак Понс, следеће године.

Ликови романа представљају поларитете супротстављеног морала. Осветољубива Бета и неискрена Валери стоје на једној страни, а милосрдна Аделина и њена стрпљива ћерка Хортенза на другој. У међувремену, глава породице Илот је изневерен сопственом сексуалном жељом. Хортензин супруг, пољски изгнаник Вјенцеслав Стенбок, је уметнички геније, иако подлеже неизвесности и недостатку мотивације. Балзак је лик Бете делимично засновао на својој мајци Ани и песникињи Марселин Десборд-Валмор. Најмање једна сцена која укључује барона Илота вероватно је заснована на догађају из живота Балзаковог пријатеља, романописца Виктора Игоа.

Рођака Бета се сматра последњим Балзаковим великим делом. Његов заштитни знак коришћење реалистичких детаља комбинује се са панорамом ликова који се враћају из ранијих романа. Неколико критичара га је поздравило као прекретницу у ауторовој каријери, а други су га назвали прототипом натуралистичког текста. Упоређиван је са Отелом Вилијама Шекспира, као и са Ратом и миром Лава Толстоја. Роман истражује теме порока и врлине, као и утицај новца на француско друштво. Бетин однос са Валери се такође сматра важним истраживањем хомоеротских тема. Продуцирано је неколико екранизованих верзија приче, укључујући Би-Би-Си-јеву мини серију из 1971. са Маргарет Тајзак и Хелен Мирен у главним улогама и играни филм из 1998. са Џесиком Ланге у насловној улози.