Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta, 1982.
Prevod Cvijeta Jakšić

Četvoro junaka ovog romana – trgovački činovnik Emilio Brentani, njegova sestra Amalija, ljubavnica Anđolina i prijatelj, vajar, Bali – su mladi ljudi koji tek stupaju u život i imaju velika očekivanja od njega. Ono za čime svi žude jeste spoznavanje emocija i strasti koje svačiji život bude i daju mu pun smisao. Put do toga je svakome od njih zapreten preprekama. Kada uz bolne drame shvate da su prepreke za pravo otvaranje u njima samima a ne spolja, biće prekasno.
Svi događaji odvijali su se kratko, tokom trajanja karnevala u Trstu, kada se sve ono što bi moglo biti prijatno i zabavno, zbog poštovanja strogih društvenih normi i ličnih psiholoških potiskivanja, pretvara u niz ljudskih lomova iz kojih junaci izlaze ili poraženi i skrhani ili potpuno promenjeni i, iako mladi, sasvim ostareli za život. Senilnost ovog romana je istovremeno arhetipska, karnevalska senilnost ’mlade starosti’ i moderna senilnost mladih ljudi koji su prerano psihološki izmoreni savremenim životom, čime ovaj roman u velikoj meri korespondira sa današnjim čitaocima.

Aron Etore Šmic[a][1] (ital. Aron Ettore Schmitz; Trst, 19. decembar 1861 — Mota di Livenca, 13. septembar 1928)[2], poznatiji pod pseudonimom Italo Zvevo (ital. Italo Svevo), bio je italijanski književnik. Autor romana, kratkih priča i drama na italijanskom jeziku.
Biografija

Rodio se u noći između 19. i 20. decembra 1861. godine. Italo je bio peto od devetoro dece koliko je brojala ova dobrostojeća trgovačka porodica. Italov otac, Franc Šmic (Franz Schmitz) bio je nemački Jevrejin, a majka, Alegra Moravija (Allegra Moravia), Italijanka.

Otac, 1874, šalje Itala, zajedno sa braćom Adolfom i Eliom na studije u Zegnic u Bavarskoj, gde je studirao nemački i ostale predmete korisne za trgovačke poslove.[3]

Priznat je tek posle smrti kao jedan od najvažnijih modernih italijanskih pisaca. Književnu karijeru je započeo skromno i gotovo privatno. Neuspeh njegovih romana naterao ga je da se više posveti trgovačkim poslovima. Godine 1907. upoznao je Džejms Džojsa, koji mu je držao časove engleskog. Džojs je bio velika podrška Zvevu, te ga je ohrabrio da se opet lati pera. Godinu dana posle Džojsovog Uliksa, svetlo dana je ugledao Zvevov roman „Zenova savest”. U svoja tri romana je dao potresnu sliku dekadencije građanskog čoveka u kosmopolitskom ambijentu rodnoga Trsta. Istančan je tumač dubokih slojeva svesti, frojdovski interpretator prividno beznačajnih reakcija. Pisao je i pripovesti i komedije.
Zenova savest

Protagonista njegovog najpoznatijeg romana Zeno, dobrostojeći ali nemarni tršćanski trgovac, tipični pripadnik konvencijalne klase, odlučuje da za svog psihijatra napiše svoju životnu istoriju. S blistavom ironijom i distancom Zeno posmatra svoj život, svoje poslove, ženu, ljubacnicu, dolazeći do zaključka da je jedna stvar ono što on u svom svakodnevnom životu govori i čini, a nešto potpuno drugo ono što on u suštini misli, oseća i želi. Taj rascep, tako karakterističan za čoveka našeg doba Italo Svevo je majstorski fiskirao u svom klasičnom delu.
Izbor iz dela

Jedan život Una vita (1892)
Kasna ljubav, преведено и као Млада старост, (Senilità, 1898)
Зенова савест, преведено и као Зенова Свијест (La coscienza di Zeno, 1923)
Corto viaggio sentimentale (nedovršeno, objavljeno postumno)