ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Prorok
Remek-delo Halila Džubrana, Prorok, jedno je od najomiljenijih klasičnih ostvarenja našeg doba. Objavljeno 1923, prevedeno je na preko dvadeset jezika, a američka izdanja ove knjige prodata su u više od devet miliona primeraka.


Prorok je zbirka pesničkih eseja, filozofskih, duhovnih, i pre svega nadahnjujućih. Džubranova razmišljanja podeljena su na dvadeset šest poglavlja i obuhvataju veoma širok opseg tema kao što su ljubav, brak, deca, darivanje, odnos prema hrani i piću, rad, radost i tuga, problemi u društvu, odevanje, trgovina, zločin i kazna, zakoni, sloboda, razum i strast, bol, samospoznaja, podučavanje, prijateljstvo, razgovor, vreme, dobro i zlo, molitva, zadovoljstvo, lepota, religija i smrt.


Svaki esej otkriva duboke uvide u pokretačke sile čovekovog srca i uma. Kritičar Čikago posta je rekao o Proroku: Ritmične i titrave od osećanja, reči Halila Džubrana ispunjavaju uho veličanstvenom kadencom Knjige Propovednikove... Ako postoje ljudi koji mogu da čitaju ovu knjigu a da pritom ćutke ne prihvate filozofiju velikog čoveka i poj u srcu što se izvija iz muzike u njemu rođene, taj čovek je zacelo gluv i slep za život i istinu”.


Džubran Halil Džubran je rođen 6. januara 1883. u provinciji Severni Liban koja je tada pripadala Osmanskom carstvu. Godine 1895. s porodicom se iselio u Ameriku i nastanio u Bostonu, dok mu je otac ostao u Libanu.


Radoznalost je Džubrana odvela u kulturne vode Bostona, gde se upoznao s raskošnim svetom pozorišta, opere i umetničkih galerija. Džubranova darovitost privukla je pažnju njegovih učitelja, koji su predvideli dečakovu umetničku budućnost. Obratili su se Fredu Holandu Deju, umetniku i meceni, koji je Džubranu otvorio svet umetnosti i poslao ga na put umetničke slave.


Godine 1904. Džubran je održao svoju prvu izložbu u Bostonu. Od 1908. do 1910. studirao je umetnost u Parizu s Ogistom Rodenom. Godine 1912. preselio se u Njujork i posvetio se pisanju i slikanju. Upravo tu je Džubran napisao svoju najpoznatiju knjigu Prorok.


Prorok govori o našoj žudnji za unutrašnjim skladom. Kroz dvadeset šest pesničkih eseja, uči nas da se taj sklad jedino kroz ljubav može postići.


Džubran je umro 1931. u Njujorku, u četrdeset osmoj godini.


Prorok je preveden na preko dvadeset jezika i važi za jednu od najčitanijih knjiga dvadesetog stoleća.




Џубран Халил Џубран (арап. جبران خليل جبران; 6. januar 1883 - 10. april 1931) bio je libansko-američki pisac, pesnik i umetnik.

Poreklom iz Libana, Džubran sa porodicom emigrira u Sjedinjene Američke Države kao dete, te tamo studira umetnost i započinje svoju karijeru.

Najpoznatiji je po svom delu Prorok.


Džubran je rođen u mestu Bšari, u današnjem Libanu, a tadašnjem delu Osmanskog carstva. Njegova majka, Kamila, bila je dete sveštenika i brak sa njegovim ocem, Halilom, bio joj je treći brak.[1] Njegova porodica je pripadala Maronitskoj katoličkoj crkvi. Tokom mladosti, Džubranova porodica je bila siromašna, pa u mladosti nije imao formalno obrazovanje, iako ga je sveštenik podučavao arapskom jeziku i Bibliji.[2] Džubranov otac je bio apotekar, ali je zbog kockarskih dugova počeo da radi za gradskog upravnika. Nakon nekoliko optužbi, njegov otac biva optužen za proneveru, uhapšen i bila mu je oduzeta sva imovina. Nakon par godina u zatvoru, njegov otac biva pušten i 1895. na inicijativu njegove majke, cela porodica odlazi u Boston, u Sjedinjenim Američkim Državama.

U Bostonu, prilikom upisa u školu, njegovo ime biva pogrešno napisano kao Kahlil Gibran (umesto Khalil) usled čega, kasnije, postaje poznat na inostranom govornom području i po ovom imenu. Džubran biva smešten u specijalno odeljenje za učenje engleskog jezika. Istovremeno se učlanjuje u lokalnu likovnu školu. Tamo se, preko svojih učitelja, upoznaje sa avangardnim umetnikom, fotografom i izdavačem Fredom Holandom Dejom koji je ohrabrivao i podržavao Džubrana.[3]

Džubranova majka je želela da Džubran ne zaboravi svoju kulturu zbog Zapadnog uticaja koji je Džubranu bio primamljiv, te ga 1898. šalje natrag u Maronitsku školu i potom na studije u Bejrutu. Džubran se 1902. godine vraća u Boston. Nakon smrti majke, sestre i brata, živi sa svojom sestrom Marijanom koja ih oboje izdržava radeći u krojačkoj radnji.[2]

Karijera i lični život
Od 1908. do 1910. Džubran je pohađao akademiju Džulijan u Parizu.[4] Džubran je imao svoju prvu izložbu crteža 1904. godine u Bostonu. Tada je upoznao Meri Elizabet Haskel, sa kojom je razvio dugogodišnje prijateljstvo i koja je u njega ulagala novac i lektorisala njegove radove na engleskom jeziku. Džubran i Meri Elizabet su bili vereni kratak period, ali je Džubran raskinuo veridbu.[5] Ona se 1923. udala za drugog čoveka, ali je nastavila da finansijski pomaže Džubrana.[3]

Slomljena krila, njegov jedini roman, nastaje 1912. godine. Džubran do 1918. piše na arapskom jeziku. Tada izlazi njegovo prvo delo na engleskom jeziku Ludak, delo napisano između poezije i proze. Prorok, njegovo najpoznatije delo, objavljeno je 1923. godine. Još neka od značajnih dela su: Pesak i pena, Bogovi zemlje, Prorokova bašta...

Nakon objavljivanja Proroka, Džubran počinje da pije, ponekad zatvarajući se u svoj stan. Umro je u Njujorku, 1931. godine u 48. godini života od posledica ciroze jetre usled hroničnog alkoholizma i tuberkuloze. Džubran je izrazio želju da bude sahranjen u Libanu, te su nakon njegove smrti Meri Elizabet i njegova sestra Marijana kupile Mar Sarkis manastir u Libanu, koji je pretvoren u Džubranov muzej. Na njegovom grobu se nalaze njegove reči: „reč koju želim da vidim na svom grobu: živ sam poput tebe i stojim pored tebe. Zatvori oči i pogledaj oko sebe, videćeš me ispred sebe`[6]

Svoju zaostavštinu i atelje Džubran je ostavio Meri Elizabet. Ona je u ateljeu otkrila da je Džubran čuvao njena pisma tokom 23 godine prepiske sa njom. Pre nego što je umrla 1964. ona ih je, zajedno sa svojim pismima koje je dobila od njega, dala Univerzitetu Severna Karolina, i ona su objavljena 1972. godine pod imenom Dragi prorok.[7]

Stil pisanja i uticaj
Džubran je veoma cenio pisca Francisa Maraša[8][9] čija je dela izučavao dok je bio u Bejrutu. Prema nekim izvorima, sam Džubranov stil oponaša Marašev, mnoge su ideje preuzete od njega, pa i sama struktura nekih radova, posebno koncept univerzalne, kao i spiritualne ljubavi.[10] Džubranova poezija u sebi često sadrži formalni jezik i spiritualne termine. Mnoga dela se bave hrišćanstvom. Njegov misticizam nadilazi pojedinačne religije, već je prisutan uticaj islama, hrišćanstva, judaizma i teozofije, kao i sufizma. Pisao je: „Ti si moj brat i ja te volim. Volim te kad se ispružiš u svojoj džamiji, kada klečiš u svojoj crkvi i kada se moliš u svojoj sinagogi. Ti i ja smo sinovi jedne vere - Duha.`[11]

Na Džubrana je, pored spomenutih religija, uticalo znanje istorije Libana i krvavih sukoba koji su se odvijali tokom istorije i destruktivnih podvojenih frakcija koje su ovome bile uzrok da oformi veru u fundamentalnu jednakost svih religija, to jest njenu jedinstvenost. Ovome su doprineli i njegovi roditelji koji su uvek sa dobrodošlicom primali u svoj dom ljude različitih veroispovesti. Takođe, uticaj su imale muslimanska i evropska umetnost, posebno klasicizam i romantizam, simbolizam i nadrealizam.[12]

Džubranovo najpoznatije delo je Prorok. Sačinjeno je od 26 poetskih eseja. Svoju popularnost je steklo tokom 1960ih godina sa Nju ejdž pokretima. Prevođeno je na više od 40 jezika.[13] Kada je ovo delo došlo do Elvisa Preslija, ostvarilo je veliki uticaj na njega, toliko da je poklanjao kopije ovog dela svojim prijateljima i kolegama. Džon Lenon iz grupe Bitlsi je iskoristio njegov stih iz knjige Pesak i pena u pesmi Džulija na njihovom albumu iz 1968. Stih glasi: „Pola onoga što kažem je besmisleno, ali i dalje izgovaram da bi čuo drugu polovinu.` Džoni Keš je snimio audio kasetu njegovog dela Prorokovo oko. Selma Hajek je 2014. godine bila producent animiranog filma Prorok.[14]

Dela
Na arapskom:

Nubthah fi Fan Al-Musiqa (Muzika, 1905)
Ara`is al-Muruj (Nimfe doline, 1906)
Al-Arwah al-Mutamarrida (Buntovnički dusi, 1908)
Al-Ajniha al-Mutakassira (Slomljena krila, 1912)
Dam`a wa Ibtisama (Suza i osmeh, 1914)
Al-Mawakib (Procesije, 1919)
Al-`Awāsif (Bura, 1920)
Al-Bada`i` waal-Tara`if (Novi i izuzetni, 1923)
Na engleskom:

Ludak (1918)
Dvadeset crteža (1919)
Glasnik (1920)
Prorok (1923)
Pesak i pena (1926)
Kraljevstvo mašte (1927)
Isus, čovekov sin (1928)
Zemaljski bogovi (1931)