ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpska književna zadruga, 1999.
Poslednji deo iz celine Sujeverice, verovatno najznačajnije knjige u opusu velikog Branka V. Radičevića.
Zapravo nekorišćena, ali ima nekakvu tačkicu na vrhu korice, i verovatno nije čuvana u ormanu, pa zato ovakvo određenje.
Miriše na novo :)

Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.[1] Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Život i stvaralaštvo

Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je u logor u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.[2] Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet.[3] Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi.[2] Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.[1]

Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči.[2] Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.
Dela

Najpoznatija dela su mu: „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“.[4] Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“.

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.[5]
Pesme

Sutonski dani, 1945.
Pesme, 1949.
Lirika, 1951.
Zemlja, 1954.
Večita pešadija, 1956.
Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961.
Božja krčma, 1965.
Sa Ovčara i Kablara, 1970.
Seljačka poema, 1971.
Izabrane pesme, 1971.
Pohvalice i pokudice, 1974.
Zemljosanke, 1978.
Tekla reka Lepenica, 1979.
Vita jela, zelen bor, 1986.
Kadionik, 1990.

Romani

Bela žena, 1955.
Izgubljeni grad, 1957.
Četvrta noć, 1957.
Ponoćni svirači, 1959.
Noć tela, 1963.
Grubići i nežnići, 1968.
Seljaci, 1971.
Ćorava posla, 1972.
Svedok, 1977.
Praznina, 1992.

Knjige pripovedaka

Ljubav i smrt, 1982.
Gorka grla, 1986.
Takav je život, 1989.
Budućnost, 1991.

Knjige za decu

Priče o dečacima, 1952.
Duh livada (priče), 1954.
Učeni mačak (novela), 1957.
Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950.
Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964.
Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967.
Bajke o guslama, 1967.
Gvozden čovek i druge priče, 1967.
Đavolije i druge priče, 1967.
Pesme o majci, 1979.
Devetaci, 1976.
Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988.
Priče o životinjama, 1990.
Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992.

Monografije

Plava linija života - srpski spomenici i krajputaši, 1961.
Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965.

Filmski scenario

Poruke (Dokumentarni kratki) 1960.
Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968.
Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki)

Ostalo

Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990.
Sujeverice i druge reči - knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992.
Sujeverice i druge reči - knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995.
Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999.