ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Onore de Balzak IZABRANA DELA KOMPLET 1-12 BIBLIOFILSKI

Svjetlost Sarajevo, 1969. godine, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, obeleživač za stranice.
Knjige su izvanredno dobro očuvane, lux izdanje, šire margine, krupniji font.

BIBLIOFILSKI PRIMERCI, OVAKVI SU RETKO U PRODAJI!

Komplet sadrži sledeće naslove:

01. EUGENIJA GRANDE
02. LJILJAN U DOLU
03. ŠAGRINSKA KOŽA
04. ROĐAKA BETA
05. ROĐAK PONS
06. ČIČA GORIO
07. GOLICAVE PRIČE
08. TRAŽENJE APSOLUTNOG
09. SELJACI
10. KAD ŽENA ZRI
11. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA I
12. SJAJ I BIJEDA KURTIZANA II

Onore de Balzak (1799 — 1850), jedan od najpoznatijih, najčitanijih i najtalentovanijih francuskih književnika svih vremena, a svakako najplodniji realista.
Kao talentovan i kao racionalan, nije lamentirao nad nedostatkom sopstvene lepote - smatrao je da nije lep, pa je tako poznata njegova misao:
`Ružnoća ima prednost nad lepotom - lepota prolazi, a ružnoća ostaje` - šta god to značilo!

Njegovi savremenici i biografi govorili su da je Balzak najbolje pisao onda kada je morao da vraća nagomilane dugove zelenašima, što je, po pravilu, uvek bilo u poslednji čas.
Mnogi smatraju da mu je glave došla kafa, koju je konzumirao u neograničenim količinama tokom pisanja, kako bi ostao budan.
Balzak je za relativno kratko vreme stvaralaštva - dvadesetak godina plodnog rada, napisao veliki broj romana i priča pod zajedničkim nazivom LJUDSKA KOMEDIJA, u kojima je opisivao likove iz najrazličitijih slojeva društva XIX veka u Francuskoj i Evropi.
Voleo je novac i slavu - i to je, prema sopstvenom priznanju, bio njegov osnovni motiv za pisanje. Bavio se temama za koje je verovao da su popularne i da će njima zainteresovati čitaoce.
Često je pisao i po 16 sati dnevno, uz sveću, ne bi li što pre objavio svoje novo delo. Nije posvećivao neku naročitu pažnju frazama, slikama i nijansama stilskog savršenstva.
Izražavao se često poput najbanalnijih pisaca takozvane narodne literature.
Zbog toga, jedan broj njegovih knjiga i pripovedaka ostavlja utisak nedovršenosti i neurednosti, ima grešaka u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni.
Ipak, Balzak je jedan od najvećih pripovedača svih vremena, a mnogi književni kritičari porede ga sa Tolstojom, Dostojevskim i Čarlsom Dikensom.
Pisao je brzo. Pravio je pauze samo da bi popio kafu. Znao ja da popije i nekoliko desetina šolja kafe u jednom danu.
Kafa ga je održavala budnog i ona ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit, odvela u preranu smrt.

Balzak je ulazio u različite poslovne poduhvate koji su mu, umesto zarade, donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa štamparijom. Posle tog finansijskog sloma, dugovi će ga pratiti čitav život.
Često je pisao samo da bi vratio dugove, trkajući se sa rokovima i nastojeći da preda romane izdavaču kako bi od novca platio rate duga.
Svom prezimenu dodao je plemićko `de` 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak.

Smatra se prethodnicom književnog realizma, jer je upotrebljavao detalje, naročito objekata, za ilustraciju života svojih likova.
Likovi propalih karijerista, nesrećnih ljubavnika, suludih škrtica i deklasiranih dostojanstvenika bonapartističkog carstva predstavljaju uvod u novu modu književnog stvaranja, koja će se po svim evropskim književnostima razviti pod zajedničkim nazivom - realizam.

Onore de Balzak obuhvatio je književnim delom čitavo francusko društvo svoga vremena - rojalističku aristokratiju, koja se ne snalazi u vrtlogu stvaranja novog društva, i nove grube elemente mladih građanskih snaga u nastajanju: pustolove, skorojeviće, propalice, deklasirane činovnike, korumpiranu administraciju, novinare, provincijalne gospođice, advokate, popove i legitimističko plemstvo.

Poznata je izjava Fridriha Engelsa da je više naučio o kapitalizmu XIX veka iz Balazakove književnosti, nego iz mnogih stručnih knjiga.

Balzak je bio racionalan u proceni života i vodio se materijalnim interesima. Tako je birao i žene - isključivo starije i često one koje su bile dobro situirane.

Poznata je njegova veza sa vojvotkinjom od Abranta, bogatom udovicom koju je upoznao 1825. godine, kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha.

Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću, pošto je Blazak bio oniži i imao je viška kilograma.

Njeno odbijanje teško je pogodilo pisca-zavodnika, koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu VOJVOTKINJA OD LANŽEA.

# 555