ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 275
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Carlos Castaneda vodi čitatelja u samo srce čarobnjaštva, izazivajući i maštu i razum, potresajući same temelje našeg vjerovanja u ono što je `prirodno` i `logično`.

Don Juan završava Castanedinu pouku svojom najsnažnijom i najtajnovitijom lekcijom o čarobnjačkoj umjetnosti - blistavim nizom vizija koje su istovremeno inicijacija i duboko dirljiv oproštaj.


Karlos Kastaneda (25. decembar 1925—27. april 1998.) bio je američki autor sa doktorskom disertacijom iz antropologije. Počevši od Učenja Don Huana 1968. godine, Kastaneda je napisao seriju knjiga koje opisuju njegovu obuku u šamanizmu, naročito u plemenu Tolteka. Knjige, pisane u prvom licu, opisuju njegovo iskustvo pod mentorstvom Jaki `čoveka od znanja` nazvanog don Huan Matus. Njegovih 12 knjiga su prodate u više od 28 miliona primeraka na 17 jezika. Kritičari sugerišu da su u pitanju fiktivna dela; pristalice tvrde da su knjige istinite ili da su u najmanju ruku vredna filozofska dela koja opisuju praksu koja podiže nivo svesti o energiji, postojanju i svetovima koji postoje van opažajnog polja većine ljudi na ovoj planeti. Kastaneda se povukao iz javnosti 1973. godine, da bi nastavio rad na unutrašnjem razvoju, u svojoj velikoj kući u Vestvudu, u Kaliforniji, sa trojicom kolega, koje je nazvao `Prijatelji svesti`. Osnovao je Klirgrin, organizaciju za promociju Tensgritija. U pitanju je termin koji je Kastaneda koristio da opiše modernu verziju `magičnih pokreta` šamana starog Meksika. `Magični pokreti` podrazumevaju pokrete tela u stanjima sna, koji povećavaju moć percepcije i koji su otkriveni od strane šamana iz istog plemena kao i don Huan.

Mladost
Kastaneda se početkom pedesetih godina, 20. veka preselio u Sjedinjene Američke Države i dobio državljanstvo 21. juna 1957. godine. Studirao je na Univerzitetu u Kaliforniji. Oženio je Margaret Ranijan, 1960. godine. Ne postoje tačni podaci o tome da li su se Karlos i Margaret razveli 1960. ili 1973. godine, ili se nisu ni razvodili, dok u njegovom izvodu iz knjige umrlih nema ni informacije da je bio oženjen.[1]


`Don Huan Matus`, slika umetnika Džejkob Vejn Brinera
Karijera
Prve tri Kastanedine knjige - `Učenje Don Huana - znanje Indijanaca Jaki`, `Odvojena stvarnost` i `Put u Ištlan`, su napisane još dok je bio student. Napisao je ove knjige kao istraživački dnevnik u kom opisuje vreme provedeno kod `čoveka od znanja`, odnosno don Huan Matusa, Jaki Indijanca iz severnog Meksika. Kastaneda je na osnovu rada na ovim knjigama stekao doktorsku diplomu.

Njegova četvrta knjiga, koja objavljuje kraj učenja kod don Huana, `Priče o moći`, objavljena je 1974. godine. Kastaneda je i dalje ostao popularan u čitalačkoj javnosti, uz povremene publikacije koje su otkrivale dalje aspekte njegovog učenja kod `čoveka od znanja`. Kastaneda je napisao da je don Huan u njemu video naguala i proroka svog plemena. Don Huan je koristio termin nagual da označi i deo percepcije koji pripada polju nepoznatog, ali dostupnog ljudima, implicirajući da je za svoje saplemenike upravo on veza sa nepoznatim. Često je ovo nepoznato polje nazivao `neuobičajena stvarnost`.

U antropologiji, termin nagual se koristi da označi šamana ili čarobnjaka, koji tvrdi da ima sposobnosti transformacije u životinjski oblik ili metaforičke promene u drugu formu, uz magične rituale, šamanizam i konzumiranje psihoaktivnih droga (pejotl i tatula).

Iako je Kastaneda bio poznat u kulturnim krugovima, retko se pojavljivao na javnim okupljanjima. Bio je predmet članka časopisa Tajm iz 1973. godine, koji ga je opisao kao apsolutnu enigmu.[2] U toku diskusije o nesuglasicama u njegovoj biografiji, sa sagovornicom Sandrom Barton, Kastaneda je izjavio:

`Pitati me da verifikujem svoj život davanjem statističkih podataka, isto je što i koristiti nauku za obrazloženje čarolije. Tako se od sveta i od svih nas krade magija.`

Sagovornik je napisao:

`Kastaneda čini da čitalac oseti podrhtavanje lišća u sumrak i misteriozne vetrove na sebi, da doživi svaki miris i čuje svaki zvuk, da oseti čistotu drugog načina života, sirov miris tekile, vlaknasti ukus pejotla, prašinu u autu, udaranje krila tokom leta vrane. On stvara jedno stabilno okruženje, ispunjeno animističkim simbolizmom. Sve ovo doprinosi čistijoj slici čudnih događaja koje je opisao.`

Nakon ovog intervjua, Kastaneda se povukao iz javnosti. Ponovo je počeo da se pojavljuje u javnosti 1990. godine, u cilju promovisanja Tensgritija, a 16. juna 1995. godine, nastao je Klirgrin Inkorporejted, koji i danas organizuje radionice i izdaje sertifikate predvačima Tensgritija.

Smrt
Kastaneda je umro 27. aprila 1998. godine.[3] Nije bilo javne ceremonije, kremiran je i njegov pepeo je poslat u Meksiko. O tome, javnost nije bila obaveštena do pojave vesti o njegovoj smrti skoro dva meseca kasnije.[4]

Dela
Učenje Don Huana - Znanje Indijanaca Jaki, 1968
Odvojena stvarnost, 1971
Put u Ištlan, 1972
Priče o moći, 1974
Drugi krug moći, 1977
Orlov dar, 1981
Unutrašnja vatra, 1984
Moć tišine, 1987
Umetnost sanjanja, 1993
Magični pokreti, 1998
Točak vremena, 1998
Aktivna strana beskraja, 1999