ERUDITNI DIARIUM O ŽIVOTU I UMETNOSTI
Roman Insomnia Dimitrija Duracovskog poetikom knjige-kolaža ili dnevničkog rukopisa čitaocima
predočava jedno autentično viđenje onog istorijskog trenutka kada, bombardovanjem Beograda,
Jugoslavija postaje jedno nepozNATO dete, a užasni prizori koje kraj devedesetih donosi na geopolitičku i
privatnu mapu Balkana, najednom otvaraju novu pukotinu i pitanje „neke nove Makedonije“.
Kao vrsta eruditnog i intimnog diariuma makedonskog slikara, ovaj roman, nimalo slučajno, započinje
poglavljem datiranim 15. februara 1999. godine. Povest o zemlji ili zemljama u kojim je samo prošlost
zagarantovana, narator ispisuje u vidu svakodnevnih beleški koje su pretpostavljene veze napisanog i
doživljenog sa tokovima i uticajima na umetničku praksu, literaturu, slikarstvo i filmografiju.
Ovakvi uzbudljivi dijalozi sa mislima i idejama velikana kako u ovdašnjoj, tako i u svetskoj umetničkoj
tradiciji, postaju možda i najuzbudljiviji segmenti romana, koji otvaraju mogućnost da se jedna potresna
Priča o strahovima od kolektivnog i individualnog nestajanja, stvarna i doživljena, sada ispriča i u
okvirima fantastičnog, oniričkog diskursa ili imaginarne polemike, kako bi u krajnjoj instanci istakla
dominantni simbol kao „stanje svesti“ i „stanje stvarnosti“ balkanskog žarišta na kraju drugog
milenijuma – INSOMNIJU.
„U nesanici naslućujemo pravac kojim treba da krenemo, zračak istine za koju vredi da se živi. A nesanice
kroz koje nas vode knjige, ponekad se graniče sa istinskim prosvetljenjem.“

„Ali… ova zemlja po kojoj gazimo preplavljena je bolom, gazimo u bolu do kolena – u današnjem, u
jučerašnjem, prekjučerašnjem, u hiljadugodišnjem bolu – da se ne obmanjujemo, bol se ne rasplinjava u
vremenu, jedan dečji vrisak od pre tri hiljade godina nije ništa manji od vriska koji se razlegao pre tri
dana. Taj vrisak je izraz bola svakog naraštaja, svakog živog bića – ne samo čoveka. I, na kraju… ko vam je
rekao da smrt, oslobađajući vas ovog sveta, može da vam donese neko smirenje?“
„Življenje na Balkanu nije život, to je slučajnost.“
Preveo sa makedonskog Vujica Rešin Tucić