ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SABRANA DELA MILOŠA CRNJANSKOG U 10 KNJIGA* IZUZETNO IZDANJE *
U ORIGINALNOJ KUTIJI * NEKORIŠĆENO * IZVANREDNO

ŽIVOT Miloš Crnjanski

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tuđe, dete
i zagrli me.

Miloš Crnjanski (1893 — 1977), srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubraja se među 100 najznamenitijih Srba.
Miloš Crnjanski je od 1896. odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i junaštvu, turskim zulumima i rajetinskim bunama — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.
Prvu pesmu SUDBA Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine.
Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen.
Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski.
U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.
Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao, gde se upisuje na Univerzitet, studira književnost i uređuje list „Dan“.
Tako se Miloš Crnjanski, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu umoran i rezigniran. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama.
Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima, Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike.
I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i blatom. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata.
Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Mene lično Crnjanski iz tog perioda asocira na Remarka i njegov osećaj izgubljenosti posle ratnih strahota. Taj revolt Remark je izneo u svom književnom opusu na drugačiji način, ali iz sličnog osećanja.
Godine 1920. Crnjanski se upoznaje sa Vidom Ružić, ćerkom nkadašnjem ministra prosvete, Dobrosava Ružića, sa kojom će se 1921. i venčati.
Tih godina, Crnjanski prelazi iz Pančevačke gimnazije u Beograd, gde je takođe profesor, piše za list ‘Politika’ i istovremeno izdanje ANTOLOGIJU KINESKE LIRIKE.
U tom periodu počinje da objavljuje roman SEOBE u nastavcima, u ‘Srpskom književnom glasniku’.
Potkraj dvadesetih godina, postavljen je za atašea za štampu u ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a tih godina dobija nagradu Srpske akademije nauka za SEOBE.
Pored diplomatske službe u Berlinu, radio je i u Rimu.
Diplomatska služba, emigracija
Po izbijanju Španskog građanskog rata, kao čovek koji nije imao visoko mišljenje o komunizmu, staljinizmu i socijalizmu, izveštava,vrlo kritički, iz Frankovog štaba.
Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. obreo se u Londonu.
Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. uzima britansko državljanstvo.
Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji, gde preživljava radeći najraznovrsnije poslove – od kurirskih i šnajderskih, pa redom. Usput, stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo.
Bez obzira na skroman, siromašan život kakav je imao, Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba koji mu je pomagao da objavi svoja dela.
Naravno, odmah po završetku Drugog svetskog rata, zajedno sa Dučićem i Vinaverom, bio je izopšten iz jugoslovenskog sistema obrazovanja, zbog neslaganja sa režimom, da bi tek 80-ih bilo predloženo vraćanje njegovih dela u jezgro nastavnog plana i programa.
U Jugoslaviju se vratio 1965. godine. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu ‘Ekscelzior’ u blizini Skupštine.
U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”.
U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje:

U tebi nema besmisla i smrti
...
Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge.
...
A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša,
tvoj će bagrem pasti na me kao kiša.
(Lament nad Beogradom)

U Beogradu je preminuo 30. novembra 1977. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.

Komplet sadrži sledeće naslove:

1. Seobe I (362 strane)
2. Seobe II (487 strana)
3. Seobe III (461 strana)
4. Poezija (374 strane)
5. Proza - Dnevnik o Čarnojeviću * Priče o muškom * Suzni krokodil (259 strana)
6 Putopisi (500 strana)
7. Kod hiperborejaca I (435 strana)
8. Kod hiperborejaca II (403 strane)
9. Drame (435 strana)
10. Eseji (308 strana)

Izvanredno Prosvetino izdanje (udruženi izdavači) iz 1966. godine, platneni povez, prošiveno, zlatotisak, obeleživači, ćirilica. Komplet je u originalnoj kutiji u kojoj je kupljen.
Iz lične biblioteke.


*** 58