ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 153
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Beskrajna priča (nem. Die unendliche Geschichte) nemačkog pisca Mihaela Endea iz 1979. godine je remek-delo fantastične književnosti za decu i odrasle.

Bastijan Baltazar Buks je usamljeni, dirljivi dečak koji beži od vršnjaka i tuge zbog gubitka majke. Misteriozna knjiga koju krade u antikvarnici uvlači ga u magični svet zvani Fantazija.

Film iz 1984. godine postao je kultni klasik osamdesetih, prepoznatljiv po džinovskom belom zmaju sreće Falkoru. Autorovo nezadovoljstvo: Mihael Ende je javno kritikovao film jer je izostavio duboku filozofsku drugu polovinu knjige.

Mihael Ende (1929–1995) bio je jedan od najuspešnijih i najuticajnijih nemačkih pisaca 20. veka. Tokom života prodao je preko 35 miliona knjiga, koje su prevedene na više od 40 svetskih jezika. Iako je svetsku slavu stekao delima koja se svrstavaju u književnost za decu, on je uvek naglašavao da piše za „dete u svakom od nas“, spajajući bajkovitu fantastiku sa dubokim filozofskim temama.

Mihael je rođen u bavarskom mestu Garmiš-Partenkirhen. Otac mu je bio Edgar Ende, poznati nadrealistički slikar. Očeve neobične, magične slike duboko su oblikovale dečakovu maštu i prepoznatljivi nadrealni stil pisanja. Tokom 1930-ih, nacistički režim je proglasio umetnost njegovog oca „izopačenom“ i zabranio mu rad. Porodica je živela u teškom siromaštvu u Minhenu. Sa samo 16 godina, pred sam kraj Drugog svetskog rata (1945. godine), Ende je bio mobilisan u nemačku vojsku. Međutim, bacio je pušku i dezertirao, rizikujući život, kako bi se pridružio antifašističkom pokretu otpora.

Ende je prvo studirao glumu i godinama radio u putujućim pozorištima. Pisao je drame i skečeve, ali je jedva sastavljao kraj s krajem jer su ga pozorišta konstantno odbijala. Iz čiste kreativne radoznalosti, 1960. godine objavljuje svoj prvi roman za decu, Džim Dugme i mašinovođa Luka. Knjiga je postigla ogroman uspeh i donela mu prestižne nagrade, rešivši njegove finansijske probleme. Kada su nemački kritičari počeli da ga optužuju da kroz bajke nudi „eskapizam“ (beg od stvarnosti), Ende se iz protesta preselio u Italiju. Tamo je, inspirisan mediteranskim načinom života, napisao svoja dva najveća remek-dela: Momo (1973) i Beskrajnu priču (1979).

Pored Beskrajne priče, Ende je stvorio još nekoliko književnih klasika:
- Momo: Roman-bajka o devojčici koja se bori protiv „Sivih gospodara“ – demonskih bića koja kradu vreme ljudima tako što ih teraju da samo rade i štede vreme, gubeći radost života.
- Džim Dugme i mašinovođa Luka: Topla, avanturistička priča o dečaku tamne puti koji stiže poštom na jedno malo ostrvo, a kasnije sa svojim prijateljem mašinovođom kreće na put oko sveta.
- Noć želja (nem. Der satanarchäolügenialkohöllische Wunschpunsch): Duhoviti, mračni fantastični roman o zlom čarobnjaku i njegovoj tetki veštici koji pokušavaju da bace kletvu na svet pre nego što otkuca ponoć na Novu godinu.

Ende je preminuo 1995. godine u Štutgartu od raka želuca u 65. godini. Na njegovoj sahrani, umesto klasične posmrtne muzike, izvođene su arije iz opera i pozorišnih komada koje je sam napisao, a hor je pevao pesme iz njegovih knjiga.