Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-7958-135-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Flober, Gistav, 1821-1880
Naslov Sentimentalno vaspitanje : povest jednog mladog čoveka : roman / Gistav Flober ; [preveo sa francuskog Dušan Matić]
Jedinstveni naslov ǂL`ǂeducation sentimentale. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2016
Izdanje 3. izd., (1. ćirilično)
Izdavanje i proizvodnja Beograd : LOM, 2016 (Beograd : Caligraph)
Fizički opis 489 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Matić, Dušan (prevodilac)
Zbirka ǂEdicija ǂVeliki romani / [LOM, Beograd] ; ǂknj. ǂ1
(broš.)
Napomene Prevod dela: L`education sentimentale / Gustave Flaubert
Tiraž 700
Gistav Flober, 1821-1880. : hronologija: str. 469-474
O romanu: str. 479-488
Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
Predmetne odrednice Flober, Gistav, 1821-1880 -- `Sentimentalno vaspitanje`


Gistav Flober (1821–1880), jedan od najvećih pisaca i stilista u svetskoj književnosti, čija proza „ima ritam stiha i preciznost naučnog jezika“, postao je slavan već prvim svojim romanom, Madam Bovari, ali je takoreći ceo svoj život pisao Sentimentalno vaspitanje, koje je kritika tek nedavno proglasila za najveći francuski roman XIX veka, mada su veliki pisci (Kafka, Prust, Džojs i Hamsun) još ranije ukazivali na neizmernu vrednost ove „povesti jednog mladog čoveka“. Tačniji prevod naslova bio bi „emotivno vaspitanje“, jer je, po rečima Flobera, on hteo da u romanu opiše „moralnu, odnosno emotivnu povest svoje generacije“, koja će se razvijati od vere u ideal do pesimizma i nihilizma. Frederik Moro živi u začaranom krugu svoje ljubavi prema Mari Arnu, tako da je ovo i „roman lutanja u fatamorgani stvarnosti koja liči na san, a Frederikovi postupci kao da imaju nešto mesečarsko u sebi“. Ta fatalna ljubav obeležava ceo njegov život i, u jednom izlivu osećanja, on govori: „Šta meni ostaje da radim na svetu? Drugi se upinju iz petnih žila da bi došli do bogatstva, slave, vlasti! A ja, ja nemam nikakvog položaja, ti si jedino moje zanimanje, sve moje bogatstvo, cilj, centar mog života, mojih misli. Ne mogu više da živim bez tebe, kao što ne mogu bez nebeskog vazduha!..“

Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert) (12. decembar 1812 – 8. maj 1880) francuski realista. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo cijeli dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.
Njegov roman „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod je šestogodišnjeg rada i smatra se prvom potpuno realističarskom knjigom. U njoj opisuje život žene u francuskoj provinciji, raspetoj između maštanja i svakodnevice. Kada se pojavila, knjiga je u javnosti izazvala skandal zbog svoje iskrenosti.
U istorijskom romanu Salambo (1862) radnja se dešava u drevnoj Kartagini i nastala je na osnovu utisaka sa putovanja u Tunis. Manje uspešan od „Gospođe Bovari“, ali još uticajniji kao putokaz u razvoju evropskog romana, je Floberov roman „Sentimentalno vaspitanje“ (L’Education sentimentale) iz 1869. Napisao je još romane „Iskušenje Svetog Antonija“ (1874) i „Buvar i Pekiše“ (posthumno objavljen 1881). On i Onore de Balzak su imali veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

MG P6 (N)