ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1925
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Oeuvres complètes illustrées de Gustave Flaubert

Librairie de France 1925 712 strana

očuvanost 5-

I. Voyage en Orient – Putovanje na Orijent
1. Putovanje

Flober je 1849. godine krenuo na veliko putovanje zajedno sa prijateljem:

Maxime du Camp

Putovali su kroz:

Egipat,
Palestinu,
Liban,
Siriju,
Malu Aziju,
Grčku,
druge krajeve istočnog Mediterana.

Putovanje je trajalo približno:

1849–1850.

2. Zašto Flober putuje?

Putovanje za njega nije samo turističko iskustvo.

On želi da:

vidi drugačiji svet + upozna druge kulture + posmatra ljude + prikuplja materijal za književnost.

Orijent mu je istovremeno:

stvarni prostor,
istorijski prostor,
književna inspiracija,
prostor egzotike.

3. Orijent u Floberovom delu

Floberov „Orijent“ nije samo geografska oblast.

On predstavlja:

DRUGAČIJI SVET

u odnosu na Evropu.

Tu susreće:

drugačije religije,
običaje,
arhitekturu,
odeću,
seksualne norme,
društvene odnose,
način života.

4. Egzotizam

Jedan od ključnih pojmova je:

EGZOTIZAM

To je privlačnost prema:

nepoznatom + stranom + drugačijem.

Flober je fasciniran onim što je drugačije od evropskog života.

Ali istovremeno često posmatra Orijent kroz oči evropskog čoveka XIX veka.

Zato njegov prikaz treba čitati i istorijski: on nije neutralan moderni antropološki opis.

5. Egipat

Egipat ima posebno mesto u Floberovom putopisu.

On ga posmatra kroz:

drevnu istoriju,
piramide,
hramove,
Nil,
Kairo,
religiju,
svakodnevni život.

Istovremeno ga zanimaju i obični ljudi, a ne samo monumentalni spomenici.

6. Prošlost i sadašnjost

Flober stalno upoređuje:

DREVNI ORIJENT

sa

SAVREMENIM ORIJENTOM.

Na taj način nastaje osećaj da se prošlost i sadašnjost nalaze jedna pored druge.

Egipat je istovremeno:

zemlja faraona

i

živi svet XIX veka.

7. Religija

Na putovanju se susreće sa:

islamom,
hrišćanstvom,
judaizmom,
različitim lokalnim religijskim praksama.

Religija ga zanima kao:

vera + društvena institucija + običaj + kulturni fenomen.

8. Seksualnost

Ovo je važan, ali često zanemaren aspekt njegovih putovanja.

Flobera zanimaju:

seksualni običaji,
prostitucija,
erotika,
odnosi muškaraca i žena.

On posmatra seksualnost kao deo:

DRUŠTVA I LJUDSKE PRIRODE.

Ova iskustva kasnije imaju značaja za njegovu književnu imaginaciju.

9. Umetnost i posmatranje

Flober je veoma vizuelan pisac.

Zanimaju ga:

boje,
mirisi,
pejzaži,
arhitektura,
odeća,
tela,
pokreti,
svakodnevni prizori.

Putovanje mu daje ogroman materijal za buduće književne opise.

10. Orijent i književnost

Putovanje je značajno za razumevanje kasnijeg romana:

Salammbô

koji je smešten u drevnu Kartaginu.

Iako Kartagina nije isto što i Orijent u geografskom smislu, putovanja su značajno uticala na Floberovu predstavu o:

drevnim civilizacijama,
religiji,
telesnosti,
egzotičnim kulturama,
istorijskoj atmosferi.

11. Putovanje kao obrazovanje

Putovanje menja Flobera.

On ne uči samo o drugim zemljama.

Uči i:

o sebi.

Zato možemo govoriti o:

PUTOVANJU KAO SAMOSPOZNAJI.

II. Correspondance – Prepiska

Floberova prepiska je ogromna i predstavlja jedan od najvažnijih izvora za razumevanje njegovog života i književnog rada.

To nisu samo privatna pisma.

Ona predstavljaju:

KNJIŽEVNI DOKUMENT.

12. Zašto je prepiska važna?

U pismima Flober govori o:

pisanju,
književnosti,
prijateljima,
ljubavi,
politici,
umetnosti,
društvu,
svakodnevnom životu,
sopstvenim problemima kao pisca.

Zato možemo videti:

kako nastaje književno delo.

13. Flober kao pisac

U pismima često govori o teškoćama pisanja.

Za njega književnost nije:

„samo inspiracija“.

Ona je:

RAD.

Pisanje zahteva:

disciplinu,
prepravljanje,
preciznost,
strpljenje,
potragu za pravom rečju.

14. „Le mot juste“

Jedna od najpoznatijih Floberovih ideja jeste:

Le mot juste

„Prava reč“.

Pisac mora pronaći:

najprecizniji mogući izraz.

Zbog toga Flober može dugo da radi na jednoj rečenici.

15. Pisac i stil

Za Flobera stil nije ukras.

Stil je:

SUŠTINA KNJIŽEVNOG DELA.

Dobra književnost mora biti:

precizna,
ritmična,
objektivna,
stilski kontrolisana.

16. Pisac i objektivnost

Flober želi da pisac ne nameće svoje mišljenje čitaocu.

Pisac treba da:

prikaže svet

umesto da stalno objašnjava:

šta čitalac treba da misli.

To se povezuje sa idejom:

BEZLIČNOSTI PISCA.

17. „Autor treba da bude kao Bog“

Floberova poznata estetska ideja jeste da pisac treba da bude:

prisutan svuda, a vidljiv nigde.

Drugim rečima:

pisac treba da kontroliše delo, ali ne treba stalno da se pojavljuje u njemu kao komentator.

18. Flober i politika

U prepisci se vidi njegov često kritičan odnos prema:

buržoaziji,
političkim ideologijama,
masovnom mišljenju,
društvenom konformizmu.

On je posebno skeptičan prema:

GLUPOSTI MASA.

19. „Bêtise“

Jedan od najvažnijih pojmova kod Flobera jeste:

BÊTISE

što znači:

glupost / intelektualna ograničenost / banalnost mišljenja.

Flobera fascinira činjenica da obrazovani ljudi mogu izgovarati potpuno banalne ili besmislene ideje.

Ova tema će kasnije biti posebno važna u:

Bouvard et Pécuchet

20. Prepiska i prijateljstva

Flober se dopisivao sa mnogim važnim ličnostima svog vremena.

Među njima su:

George Sand

važna francuska književnica i Floberova prijateljica.

Ivan Turgenjev

ruski književnik sa kojim je Flober imao blizak intelektualni odnos.

Émile Zola

mlađi književnik i važna figura francuskog realizma i naturalizma.

Guy de Maupassant

Floberov učenik i prijatelj.

Preko pisama vidimo književni svet XIX veka kao mrežu:

pisaca + ideja + prijateljstava + sukoba.

21. Prepiska kao autobiografija

Flober nije napisao klasičnu autobiografiju.

Ali njegova pisma zajedno stvaraju nešto slično:

NEPOSREDNU AUTOBIOGRAFIJU.

U njima možemo pratiti:

mladost,
putovanja,
književni rad,
bolesti i umor,
prijateljstva,
političke stavove,
stvaranje knjiga,
starenje.

22. Pisma i nastanak dela

Prepiska je posebno dragocena zato što pokazuje kako Flober razmišlja dok piše.

Možemo pratiti njegov rad na:

Madame Bovary,
Salammbô,
L`Éducation sentimentale,
Trois Contes,
Bouvard et Pécuchet.

Zato su pisma važna za proučavanje:

KNJIŽEVNOG PROCESA.

23. Ličnost pisca

Iz prepiske se vidi da je Flober često:

veoma samokritičan,
perfekcionista,
ironičan,
skeptičan,
strastven prema književnosti,
nezadovoljan društvom.

Ali istovremeno ima snažan osećaj za:

prijateljstvo i intelektualni razgovor.

24. Putovanje + prepiska

Ova dva dela zajedno daju mnogo potpuniju sliku Flobera.

Voyage en Orient

pokazuje:

šta Flober vidi.

Correspondance

pokazuje:

šta Flober misli.

Zajedno pokazuju:

PISCA + PUTNIKA + POSMATRAČA + MISLIOCA.

KLJUČNI POJMOVI

Gustave Flaubert
Voyage en Orient
Correspondance
Putopis
Prepiska
Orijent
Egipat
Kairo
Nil
Palestina
Sirija
Liban
Grčka
Mala Azija
Maxime du Camp
Putovanje
Egzotizam
Orijentalizam
Civilizacija
Kultura
Religija
Islam
Hrišćanstvo
Judaizam
Drevne civilizacije
Prošlost
Sadašnjost
Egipat
Istorija
Umetnost
Pejzaž
Svakodnevni život
Seksualnost
Erotika
Samoposmatranje
Samospoznaja
Književna inspiracija
Salammbô
Pisac
Književnost
Stil
Le mot juste
Prava reč
Preciznost
Perfekcionizam
Bezličnost pisca
Objektivnost
Ironija
Bêtise
Glupost
Buržoazija
Društvena kritika
Politika
Konformizam
Prepiska kao autobiografija
Književni proces
Prijateljstvo
George Sand
Ivan Turgenjev
Émile Zola
Guy de Maupassant