Godina izdanja: 1984
ISBN: 339
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Dragoslav Mihailović
Izdavač: BIGZ, Beograd
Godina: 1984
Obim: 125 str.

Kad su cvetale tikve je roman Dragoslava Mihailovića, objavljen 1968. godine. Ovaj prvi Mihailovićev roman, od tada objavljen u više od dvadeset izdanja, zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti i kulturi poslednjih decenija XX veka. Roman je u vreme izdavanja izazvao značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebalo da se odigra po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdio je da ju je Josip Broz Tito lično zabranio. Danas se roman Kada su cvetale tikve obrađuje kao lektira u srednjoškolskom obrazovanju Republike Srbije i preveden je na trinaest jezika.

Jugoslovensko dramsko pozorište je premijeru predstave prvo najavljivalo za početak juna 1969, zatim za početak sledeće sezone 29. septembra. Istaknuto je da je Mihailović, prošlogodišnji dobitnik Oktobarske nagrade, sam napisao dramu na osnovu romana. Na kraju je prikazana 6. oktobra 1969. Režiser je bio Boro Drašković, uloge su tumačili Miša Janketić, Ljubiša Jovanović, Ljuba Tadić, Svetlana Bojković, Ljiljana Krstić.

Delo predstavlja najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“ i jedno od najčitanijih dela domaće književnosti. Dragoslav Mihailović kroz formu monološke ispovesti donosi potresnu priču o slomu jedne porodice, surovosti beogradskog asfalta i političkim progonima nakon Rezolucije Informbiroa 1948. godine.

Dragoslav Mihailović (pravo prezime Mihajlović; Ćuprija, 17. novembar 1930 — Beograd, 12. mart 2023) bio je srpski književnik i akademik. Bio je pisac, romansijer, scenarista, dramaturg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame. Dela su mu prevođena na više stranih jezika.

Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Fakultet je završio 1957. godine, ali nije uspeo da nađe stalno zaposlenje; često je menjao posao.

Mihailović je tvrdio da je došao u sukob s Upravom državne bezbednosti (UDBA) pošto se pobunio protiv hapšenja svojih drugova, koji su uhapšeni zbog političkih viceva. Nakon toga, jedan svedok je izjavio da se Dragoslav Mihailović od samog početka opredelio za rezoluciju Informbiroa, kao i da je izjavio da je Tito „američki špijun” i da je partija „likvidirala SKOJ”. Godine 1949. izbačen je iz kandidature za člana Komunističke partije Jugoslavije, a 15. septembra 1950. je uhapšen. Na Goli otok prebačen je 28. februara 1951. i tamo je proveo 15 meseci.

Roman Kad su cvetale tikve prvi put je objavljen 1968. i izazvao je značajnu reakciju socijalističke vlasti. Predstava koja je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu trebalo da se igra po ovom romanu zabranjena je pre nego što je izvedena premijera. Mihailović smatra da ju je Tito lično zabranio na insistiranje Kardelja.

Preminuo je 12. marta 2023. u Beogradu. Sahranjen je 16. marta 2023. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Dana 25. aprila 2023. održan je komemorativni skup u SANU.

Njegovu biografiju napisao je Robert Hodel Reči od mramora. Dragoslav Mihailović – život i delo, Beograd: Laguna, 2020.

Dragoslav Mihajlović rođen je 17. novembra, od majke Ljubice i oca Branislava. Majku je izgubio rano, sa oko godinu godinu i po dana. O tom gubitku neretko svedoči u svojim delima. Postoje dve legende koje se vezuju za smrt njegove majke. Prvaj je da je igrala na svadbi i da je, usplahirena, legla da odmori u hladnoj sobi nakon čega se razbolela i preminula. Druga priča govori da je reč o trovanju krvi nakon abortusa.

Njegov otac Branislav držao je kafanu, bio sklon alkoholizmu i umeo je biti nasilan. Preminuo je 1948. godine.

Važnu ulogu u njegovom životu igrala je tetka Milica. Ona se izdvaja kao najsvetlija figura njegovog detinjstva. Njeno ime se u njegovoj prozi pojavljuje više puta. Preminula je 1946. godine, oko pola godine nakon što se Dragoslav pištoljem povredio na radnoj akciji, za šta je on verovao da je uticalo na njen prerani odlazak.

Dragoslav je od najranijih dana nosio u sebi strast prema čitanju. Iako je odrastao u skromnim materijalnim uslovima, uspevao je da uštedi i da sebi stvori malu biblioteku. Vrlo rano je postao svestan toga da želi da bude pisac. On čak svedoči o tome da je govorio sebi `Biću pisac ali ne bilo kakav pisac`. Posle povratka sa Golog Otoka i rada u šećerani, morao je da rasproda biblioteku, koju je ponudio samoj šećerani. Ljudi iz fabrike dolazili su u grupama, sa izvesnim oprezom. Razgledali su knjige, ali su izbegavali ruske pisce.

Profesorka srpskog jezika iz gimnazije opisala ga je kao inteligentnog, plahovite prirode i kao nekog ko ne trpi kritike. Na osnovu ovog opisa, pretpostavlja se da je već ovaj rani karakter razlog njegovog kasnijeg progona na Goli Otok. Oficiri u vojsci takođe su ga opisali kao svojeglavog.

Dragoslav je bio angažovan na radnim akcijama. Upisao je jugoslovensu književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu. U tom periodu je navodno nazvao Tita američkim špijunom i zalagao se za prijatelje koji su bili uhapšeni u tom vremenu.

Krajem 1950. biva uhapšen, provodi nekoliko meseci u Ćupriji, zatim biva premešten u Kragjuevac. Bio je fizički zlostavljan u Ćupriji. Godinama kasnije kada se već oženio i dobio dete, u gradu je ušao u restoran i video tog čoveka, koji je izašao iz restorana nakon što ga je video.

Od februara 1951. do kraja maja 1952. bio je na Golom Otoku. Pri izlasku morao je da potpiše papir da će sarađivati sa Udbom. Ne postoji nikakav dokaz te saradnje, pri čemu i on sam svedoči da je decenijama izbegavao da se dovodi u kompromitujuće situacije kako bi izbegao saradnju sa Udbom.

Njegov sin je slikar Branislav Mihajlović, a ćerka glumica Milica Mihajlović.

Dela:
- Kad su cvetale tikve
- Frede, laku noć
- Petrijin venac
- Čizmaši
- Goli otok
- Crveno i plavo
- Vreme za povratak
- Gori Morava
- Lov na stenice
- Uvođenje u posao