ISBN: 112
Godina izdanja: 1984
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Autor: George Orwell / Džordž Orvel
Izdavač: Penguin Books, London
Godina: 1984
Obim: 120 str.

„All animals are equal, but some animals are more equal than others.“ / „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.“

„Životinjska farma“ (engl. Animal Farm) je kultna alegorijska i distopijska novela britanskog pisca Džordža Orvela, objavljena 17. avgusta 1945. godine. Knjiga predstavlja oštru političku satiru usmerenu protiv totalitarizma, sa direktnim osvrtom na Rusku revoluciju i Staljinov režim u Sovjetskom Savezu.

„Životinjska farma“ je jedno od najvažnijih dela svetske književnosti koje kroz jednostavnu priču o životinjama razotkriva složene mehanizme političke manipulacije, korupcije i gubitka slobode.

Erik Artur Bler (engl. Eric Arthur Blair; Motihari, 25. jun 1903 — London, 21. januar 1950), poznatiji kao Džordž Orvel (engl. George Orwell) bio je engleski romanopisac, esejista, novinar i kritičar. Njegovo delo karakteriše lucidna proza, društvena kritika, opozicija totalitarizmu i podrška demokratskom socijalizmu.

Orvel je proizvodio književnu kritiku, poeziju, beletristiku i polemičko novinarstvo. Poznat je po alegorijskoj noveli Životinjska farma (1945) i distopijskom romanu Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (1949). Njegova publicistična dela, uključujući Put do pristaništa Vigan (1937), dokumentuju njegovo iskustvo života radničke klase na industrijskom severu Engleske, i Omaž Kataloniji (1938), prikaz njegovog iskustva kao vojnika za republikansku frakciju u Španskom građanskom ratu (1936–1939), kritički se poštuje kao i njegovi eseji o politici, književnosti, jeziku i kulturi.

Bler je rođen u Indiji, a odrastao i školovan u Engleskoj. Posle škole postao je carski policajac u Burmi, pre nego što se vratio u Safok u Engleskoj, gde je započeo svoju spisateljsku karijeru kao Džordž Orvel - ime inspirisano omiljenom lokacijom, rekom Orvel. Živeo je od povremenih novinarskih dela, a takođe je radio kao učitelj i prodavac knjiga dok je živeo u Londonu. Od kasnih 1920-ih do ranih 1930-ih, njegov uspeh kao pisca je rastao i njegove prve knjige su objavljene. Bio je ranjen boreći se u Španskom građanskom ratu, što je dovelo do njegovog prvog perioda lošeg zdravlja po povratku u Englesku. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao novinar i za BBC. Objavljivanje Životinjske farme dovelo je do slave tokom njegovog života. Tokom poslednjih godina svog života radio je na 1984, i kretao se između Jure u Škotskoj i Londona. Objavljena je u junu 1949, manje od godinu dana pre njegove smrti.

Orvelovo delo ostaje uticajno u popularnoj i političkoj kulturi, a pridev „orvelovski“ — koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse — deo je engleskog jezika, kao i mnogi njegovi neologizmi, kao što su „Veliki brat“, „Policija misli“, „Soba 101“, „Novi govor“, „rupa u pamćenju“, „dvorazmišljanje“ i „misaoni zločin“. Tajms je 2008. godine Džordža Orvela svrstao na drugo mesto među „50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine“.

Tokom većeg dela svoje karijere, Orvel je bio najpoznatiji po svom novinarstvu, u esejima, recenzijama, kolumnama u novinama i časopisima i u svojim knjigama reportaža: Niko i ništa u Parizu i Londonu (opisujući period siromaštva u ovim gradovima), Put do doka Vigan (koji opisuje uslove života siromašnih u severnoj Engleskoj i klasnu podelu uopšte) i Kataloniji u čast. Prema Irvingu Hauu, Orvel je bio „najbolji engleski esejista od Hazlita, možda od dr Džonsona“.

Savremeni čitaoci se češće upoznaju sa Orvelom kao romanopiscem, posebno kroz njegove izuzetno uspešne naslove Životinjska farma i 1984. Za prvo se često misli da odražava degeneraciju u Sovjetskom Savezu nakon ruske revolucije i uspona staljinizma; ovo drugo, život pod totalitarnom vlašću. Roman 1984 se često poredi sa Vrlim novim svetom od strane Oldusa Hakslija; oba su moćni distopijski romani koji upozoravaju na budući svet u kome državna mašina vrši potpunu kontrolu nad društvenim životom. Godine 1984., roman 1984 i Farenhajt 451 Reja Bredberija nagrađeni su nagradom Prometej za doprinos distopijskoj književnosti. 2011. ponovo ga je dobio za Životinjsku farmu. Godine 2003., 1984 je bila na listi, a Životinjska farma na broju 46 u BBC-jevoj anketi The Big Read. Čitaoci New York Times Book Review-a su 2021. godine ocenili 1984 na treće mesto na listi „Najboljih knjiga u poslednjih 125 godina.“

U borbi za vazduh, njegov poslednji roman pre Drugog svetskog rata, je naj„engleskiji“ od njegovih romana; ratni alarmi mešaju se sa slikama idiličnog edvardijanskog detinjstva protagoniste Džordža Boulinga sa strane Temze. Roman je pesimističan; industrijalizam i kapitalizam su ubili najbolje od Stare Engleske, a postojale su velike, nove spoljne pretnje. Domaćim rečima, njegov protagonista Džordž Bouling postavlja totalitarne hipoteze Franca Borkenaua, Orvela, Ignacija Silonea i Kostlera: „Stari Hitler je nešto drugačije. Kao i Džo Staljin. Oni nisu kao momci u stara vremena koji su razapinjali ljude i sekli im glave i tako dalje, samo iz zabave... Oni su nešto sasvim novo—nešto za šta se nikada ranije nije čulo“

Dela:
- Niko i ništa u Parizu i Londonu (engl. Down and out in Paris and London) (1933)
- Burmanski dani (engl. Burmese Days) (1934)
- Sveštenikova kći (engl. A Clergyman`s Daughter) (1935)
- Samo nek Aspidistre lete (engl. Keep the Aspidistra Flying) (1936)
- Put za dok Vigan (engl. The Road to Wigan Pier) (1937)
- Kataloniji u čast (engl. Homage to Catalonia) (1938)
- U borbi za vazduh (engl. Coming Up for Air) (1939)
- Životinjska farma (engl. Animal Farm) (1945)
- Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (engl. Nineteen Eighty-Four – 1984) (1949)