ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 113
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „Udovoljiti senci“ predstavlja jedno od najdubljih i stilski najsavršenijih esejističkih ostvarenja dvadesetog veka. Naslov je za domaće tržište predložio sam autor, a knjigu je na našim prostorima premijerno objavila izdavačka kuća Dečje novine (Gornji Milanovac) 1989. godine u čuvenoj biblioteci „Literatura u egzilu“.


Ova zbirka od 18 proznih zapisa i ogleda ne nudi klasičnu naraciju, već deluje kao intelektualni i melanholični unutrašnji monolog. Autor vas uvodi u svet u kojem su geografske granice izbrisane, a jezik postaje jedina prava domovina:Svet u egzilu: Tekst nastaje na oštroj granici između izgubljenog istoka i usvojenog zapada. Kroz zagonetne opise gradova na vodi, lavirinte sećanja i analize istorijskih paradoksa, autor plete niti o sudbini pojedinca proteranog iz sopstvene stvarnosti.Senke velikana: Zagonetka knjige krije se u autorovim intimnim portretima drugih pesnika i mislilaca koji su mu bili duhovni putokazi. On im ne piše klasične biografije, već pokušava da „udovolji njihovim senkama“ secirajući samu srž njihove poezije i tragajući za mestom gde se spajaju estetika i čista etika.Misterija ovog dela leži u rečenicama koje imaju ritam i snagu poezije, ostavljajući čitaoca da sam otkrije kako se kroz esej o tiraniji, istoriji ili književnosti zapravo krije najintimnija i najpotresnija ispovest o ljudskoj usamljenosti i prolaznosti vremena.


Josif Aleksandrovič Brodski (Иосиф Александрович Бродский) bio je rusko-američki pesnik, esejista, prevodilac i jedan od najvećih književnih umova 20. veka.Hronologija: Rođen je 24. maja 1940. godine u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg, Rusija), a preminuo je od srčanog udara 28. januara 1996. godine u Njujorku (SAD) u 55. godini života. Sahranjen je na groblju San Mikele u Veneciji.Progon i suđenje:Napustio je školu sa 15 godina i promenio mnoštvo teških poslova (radio je u mrtvačnici, fabrici, na geološkim ekspedicijama) dok je samostalno učio engleski i poljski jezik i pisao stihove.Godine 1964. sovjetske vlasti ga hapse i optužuju za „društveni parazitizam“ (тунеядство). Sudski transkripti sa njegovog suđenja, gde na pitanje sudije ko ga je priznao za pesnika odgovara sa: „Niko. A ko me je priznao za ljudsku vrstu?“, obišli su i šokirali svetsku javnost. Osuđen je na pet godina prisilnog rada u Arhangelskoj oblasti.Egzil i američki period: Pod pritiskom međunarodne javnosti pušten je ranije, ali je 4. juna 1972. godine trajno proteran iz Sovjetskog Saveza. Odlazi u SAD, gde uprkos nedostatku formalne diplome postaje profesor na prestižnim univerzitetima (Mičigen, Kolumbija, Mount Holiok). Počeo je briljantno da piše svoje eseje direktno na engleskom jeziku, dok je poeziju i dalje stvarao na ruskom.Nobelova nagrada (1987): Vrhunac zvaničnog priznanja doživljava kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost uz obrazloženje da je nagrađen za: „Sveobuhvatno autorstvo, prožeto jasnoćom misli i poetskim intenzitetom“. Godine 1991. proglašen je za zvaničnog pesnika laureata Sjedinjenih Američkih Država.Karakteristike stila: Njegovu poeziju i esejistiku odlikuje duboki metafizički rez, besprekorna klasična struktura, sklonost ka ironiji i uverenje da je jezik stariji i dugovečniji od bilo koje države ili političkog sistema.