ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 110
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


O OVOM IZDANJU
Pesma o Nibelunzima, spev nepoznatog autora s početka XIII veka, sačuvana je u 34 rukopisa. U 10 rukopisa očuvan je, više ili manje, ceo spev (A, B, C, D, I, a, b, d, h, k), a u 24 rukopisa u odlomcima (E, F, G, H, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, X, Y, Z, c, g, i, l, m). Svi rukopisi su nastali u vremenu od početka XIII do početka XVI veka. Ovako veliki broj sačuvanih rukopisa - koji su svi prepisi, prerade i dopune originala koji nije sačuvan - ubedljivo svedoči o tome koliko je Pesma o Nibelunzima od svoga postanka do kraja srednjeg veka bila popularna. Sigurno je bila najčitanije delo nemačke srednjovekovne književnosti.
Najstariju verziju Pesme o Nibelunzima predstavljaju njeni odlomci u Rukopisu Z koji je pronađen 1926. godine u Klagenfurtu. Ovaj rukopis potiče iz XIII veka, verovatno s početka toga stoleća. Najmlađa verzija je Rukopis d koji je prepis neke starije verzije. Taj rukopis je nastao između 1504. i 1515. godine.
Najcelovitiji i otuda najpoznatiji rukopisi Pesme o Nibelunzima su:
1. Rukopis A iz XIII veka (Cod. germ. 34 Bavarske državne biblioteke u Minhenu);
2. Rukopis B iz XIII veka (Ms. 875 Opatijske biblioteke u St. Galenu u Švajcarskoj);
3. Rukopis C iz XIII veka (Ms. 63 bivše Kneževske firstenberške dvorske biblioteke u Donaueschingenu).
Jedini ilustrovani rukopis je Rukopis b s početka XV veka (Ms. germ. fol. 855 bivše Pruske biblioteke u Berlinu), pronađen 1817. godine. Prepisivač je sam izradio, između pojedinih pevanja, 37 ilustracija u živim bojama. U njima je predstavio scene iz Pesme o Nibelunzima u ambijentu svog švapskog zavičaja oko godine 1435.
U XVI veku Pesma o Nibelunzima je pala u zaborav, i tako ostala sve do polovine XVIII veka. Tada je, 1755. godine, podstaknut radovima ciriškog profesora J. J. Bodmera, lekar, mističar i alhemičar iz Lindaua J. H. Oberajt (Obereit) pronašao u biblioteci foralberškog dvorca Hohenems rukopis Pesme o Nibelunzima, koji je kasnije nazvan Rukopis C. Iz ovog rukopisa Bodmer je 1757. godine objavio II deo Pesme o Nibelunzima pod naslovom Krimhildina osveta (Kriemhildens Rache). Prvo celovito izdanje Pesme o Nibelunzima priredio je Švajcarac Miler (Ch. H. Müller), profesor gimnazije u Berlinu. On je, takođe uz pomoć Bodmera, objavio 1782-85. godine Zbirku nemačkih pesama iz XII, XIII i XIV veka u tri knjige. U prvoj knjizi izašla je i Pesma o Nibelunzima (1784). Ovo prvo izdanje zasnivalo se na različitim rukopisima; na Rukopisu A - I deo, na Rukopisu C - II deo Pesme o Nibelunzima.
Pravi značaj Pesmi o Nibelunzima dalo je doba nemačkog romantizma. Nemci je od tada smatraju svojim nacionalnim spevom koji je ravan Ilijadi. Nastalo je toliko i tako svestrano proučavanje ovog speva da je on u nemačkoj i stranoj germanistici do sada najviše i najsvestranije ispitivano delo srednjovekovne literature. Od godine 1812. Pesma o Nibelunzima se čita i proučava na univerzitetima i svim školama, i postaje popularna naročito po prevodu, odnosno prepevu Karla Simroka (Karl Simrock) iz 1827. godine. Simrokov prepev ostao je do danas klasičan prevod Pesme o Nibelunzima na savremeni nemački jezik. Pored toga, Pesma je prevedena i na mnoge evropske jezike (Mojašević, 169).
Pesma o Nibelunzima ispevana je u tzv. nibelunškoj strofi koja se sastoji od 4 duga stiha. Svaki stih je podeljen cezurom na 2 polustiha. Osnova ritma je u smenjivanju ravnomerno raspoređenih naglašenih i nenaglašenih slogova. Rimovani su krajnji slogovi 1. i 2, odnosno 3. i 4. stiha: aa, bb. Prednji polustihovi imaju po 4 naglašena sloga. Prva 3 zadnja polustiha imaju po 3 naglašena sloga, dok poslednji zadnji polustih ima 4 naglašena sloga:
1 x - x - x - x - \ x - x - x - x - a
2 x - x - x - x - \ x - x - x - x - a
3 x - x - x - x - \ x - x - x - b
4 x - x - x - x - \ x - x - x - x - b
Tekst Pesme o Nibelunzima potiče s početka XIII veka i dobio je svoju jezičku formu u određenoj kulturnoj, društvenoj i političkoj situaciji. U njemu su u velikom broju zastupljeni pojmovi iz dvorskog života za koje nema odgovarajućih reči u kasnijem nemačkom književnom jeziku. Prema tradiciji epske poezije, u Pesmi o Nibelunzima gotovo svaka treća strofa počinje ustaljenim izrazom: „dô sprach“ – „tada reče“. Ličnosti imaju stalne ukrasne epitete, kao što su na pr.: „die schoene Kriemhilt, der küene Sifrit“ - „lepa Krimhilda, hrabri Zigfrid“ i dr. Stalni gestovi ili situacije obeležavaju se istim izrazima, na pr.: „daz was in leit“ - „to im je bilo teško“ i dr.
Srednjovekovnonemački jezik Pesme o Nibelunzima prevodi se i za Nemce na savremeni nemački jezik. Srednje obrazovan Nemac može da čita Pesmu o Nibelunzima u originalu; neće razumeti svaku reč, ali će shvatiti ono što je rečeno i razumeti, u osnovi, tok radnje. Teškoće nisu toliko gramatičke prirode. One su semasiološke prirode, a s tim su vezane i opasnosti pogrešnog razumevanja: nalaze se često skrivene u dubokim, istorijski uslovljenim promenama u značenjima reči. Najveću opasnost za pogrešno razumevanje ovog teksta predstavlja spoljašnja sličnost jezika ovog perioda sa savremenim nemačkim jezikom. On i nemačkog čitaoca navodi da u formalnoj glasovnoj sličnosti oblika reči vidi i sadržajnu podudarnost. Reči: freude, hôvesch, tugent, staete, êre, hôher muot, minne, lobebaere i mnoge druge nemaju za svoju sadržinu sinonime u nemačkom jeziku.
Prevodilac se rukovodio načelom da prevod ne sme da bude opisivanje ni objašnjenje, što se često dešava kad se prevodi u slobodnoj prozi. Prevod treba da bude reprodukcija onog što je pesnik rekao, ali ne uvek i reprodukcija onog kako je rekao. U ovom slučaju prevodilac je koristio metodu integralnog proznog prevoda sa originalnog teksta. Prevedeno je sve što je pesnik rekao. Čuvane su stilske karakteristike, pored ostalog i na taj način što je zadržana forma strofe i stiha. Pesnikova misao saopštena je savremenim našim jezikom, uz minimalni kolorit koji daje jezik naše epske pesme – kad je to i ukoliko je to bilo moguće. Nastojalo se da se i u ovom proznom prevodu oseti ritam pesničke proze. U svim spornim pitanjima tumačenja nejasnih mesta, prevodilac je uvek dao prvenstvo originalnom tekstu.
Prevod je izrađen prema kritičkom izdanju originalnog teksta iz XIII veka: Das Nibelungenlied. Nach der Ausgabe von Karl Bartsch. Herausgegeben von Helmut de Boor. 17/19 Auflage, F. A. Brockhaus, Wiesbaden 1963/1971.
Ivan Đurić