ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 912
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera, bila je Dina – remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

Vojvodu Leta Atreida, vođu jedne od plemićkih porodica intergalaktičkog carstva, nadigrao je baron Vladimir Harkonen, njegov dugogodišnji neprijatelj, i naterao ga da preuzme upravu nad Arakisom iako zna da ga tamo čeka smrtonosna zamka. Kad pređe na Dinu, porodica Atreida moraće da se uhvati ukoštac s političkim, vojnim, verskim, ekološkim, tehnološkim i emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo bogatstvo, dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arakisom. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.

„Jedinstven među svim SF romanima... Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.“ – Artur Č. Klark

„Moćno, uverljivo i genijalno.“ – Robert A. Hajnlajn

„Neverovatan naučnofantastični fenomen.“ – Vašington post

„Moguće je da je Dina još relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena.“ – Njujorker

„Jedan od spomenika moderne naučne fantastike.“ – Čikago tribjun

Serijal Dina, čiji je prvi deo roman istog imena, smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.


Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.

Rođen je kao Frank Herbert Junior u Takomi, Vašington. Sa 19 godina počinje da piše za lokalne novine, ali kada počne Drugi svetski rat odlazi u vojsku gde je vojni fotograf. Po povratku iz rata se upisuje na književnost, ali je nije diplomirao. Naučnu fantastiku počinje da piše 1950-ih. Njegova dela su inspirisana ekologijom u sprezi sa evolucijom, religijom i politikom.

Stvaralaštvo
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]

Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).

Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...

U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline...