ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Vilijem S. Barouz
Izdavač: Prosveta
Broj strana: 217
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 20cm

Obično kad se pominju neki romani o totalitarnoj budućnosti misli se na Orvela i Hakslija. Malo ko pominje i kultni najkontraverzniji roman američke književnosti, samim tim i svetske, bitnika Vilijama Barouza “Goli ručak“. Roman počinje bezazleno, Barouz, kao u nekoj vrsti predgovora opisuje svov život zavisnika o heroinu i ostalim opijumskim derivatima, kao i kako se skinuo sa istih posle dugog ovisničkog staža.
Posle toga sledi zbrkana, naizgled nepovezana priča. Kao neka vrsta košmarnog sna. Vrlo je teško održati pažnju na romanu u dobrom delu. Zato služe necenzurisani eksciplitni seksualni morbidni opisi, kao neka vrsta asocijacija iz raznih perioda piščevog života, predstavljenih u vidu individualnog i kolektivnog nesvesnog. Zbog ovih je sadržaja knjiga, koja se pojavila 1959. godine, bila zabranjena do 1966.
U vreme kad je nastala, pedesetih, bili su aktuelna tajnog ispitivanja lsd na ljudima. Verovalo se u veliki potencijal nove droge. Tako se i ovde pojavljuje isprobavanje dejstva droga na ljudima. Dovođenje u stanje sličnih šizofreniji pod dejstvom istih. Nejasno se opisuju muslimani u romanu, ali su dosta prisutni. Kao neka vrsta predviđanja terorizma, migrantske krize. Ne mislim da je islam sam po sebi vezan za ove pojave. Tih godina to uopšte nije bilo aktuelno. Govori se o asocijativnom mešanju raznih naroda i rasa. Pominju se i nepostojeće države kao “Interzona“. Ova situacija sa ovom državom podseća na današnje vreme pandemije. Jer, nasuprot nazovi uređenim državama, postoje i druge, varvarske. Ovo liči na deljenje ljudi na vakcinisane i nevakcinisane. Baš se i virusi pominju u knjizi kao vrsta parazita koji ne može opstati sam od sebe, nego mu je potrebno, da bi živeo, da bude prisutan u drugom organizmu.
Knjiga je mračna, gotovo da nema nijednog svetlog mesta u njoj. Do dubina ogoli ljudsku skrivenu tamnu prirodu.
Sam naslov “Goli ručak“ treba da ukaže da nikada ne znamo šta ćemo naći u sebi, drugome, svetu. Šta će nam se naći na viljušci kad je prinesemo ustima. Ko nije navikao na sličan vid literature treba da razmisli pre čitanja. Kritika je pored opscenosti navodila i tu lošu stranu - mračnost romana. Mnogim mladim ljudima Barouzove knjige su bile omiljene tokom odrastanja upravo zbog necenzurisanog govora, ali to u suštini služi da bi se prikrio dublji smisao, kao i da bi se ukazalo na tu arhetipsku tešku stranu ljudske ličnosti.

Korice slabije očuvane, unutrašnjost dobra, bez podvlačenja ili ispisivanja.