ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1961
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

prevela Jerka Belan ; pogovor Frančesko de Sanktis ; ilustrovao Fedor Vaić ; stihove prepevao Olinko Delorko]

Matica Hrvatska 1961 720 strana

očuvanost 5-

Dekameron je remek-delo italijanske srednjovekovne književnosti, napisano između 1348. i 1353. godine. Smatra se jednim od najuticajnijih dela evropske proze i jednim od temelja renesansne književnosti.

Naslov potiče od grčkih reči deka (deset) i hemera (dan), što znači „deset dana“. Delo se sastoji od 100 novela, povezanih okvirnom pričom.

Kratak rezime

Radnja počinje tokom epidemije Crna smrt koja pogađa Firenca 1348. godine.

Sedam mladih žena i tri mladića napuštaju grad kako bi pobegli od kuge i povlače se u seosku vilu izvan grada.

Da bi prekratili vreme, oni odlučuju da tokom deset dana pričaju priče. Svakoga dana jedan član družine određuje temu, a svaki učesnik priča po jednu novelu.

Tako nastaje zbirka od sto priča koje prikazuju gotovo sve slojeve tadašnjeg društva.

Strukturalni pregled

Okvirna priča

Glavni pripovedni okvir čini grupa od deset mladih ljudi:

Pampinea,
Fiammeta,
Filomena,
Emilia,
Lauret,
Neifile,
Elisa,
Panfilo,
Filostrato,
Dioneo.

Njihovi razgovori, pesme i druženje povezuju pojedinačne novele u jedinstvenu celinu.

Prvi dan

Tema nije unapred određena.

Priče govore o:

ljudskoj snalažljivosti;
moralnim slabostima;
sreći i nesreći.

Dani od drugog do devetog

Svaki dan ima posebnu temu:

ljudi koje sreća vodi do uspeha;
ljubavne avanture;
domišljatost i lukavstvo;
preokreti sudbine;
šale i prevare;
pobeda inteligencije nad društvenim ograničenjima.

Najčešći junaci su:

trgovci;
plemići;
sveštenici;
monasi;
zaljubljeni mladići i devojke.
Deseti dan

Poslednji dan posvećen je pričama o:

velikodušnosti;
plemenitosti;
moralnoj uzvišenosti.

Ovim se zbirka završava optimističnijim tonom nego što je započela.

Najvažnije teme
Ljubav

Centralna tema dela.

Ljubav se prikazuje u različitim oblicima:

romantična;
strastvena;
zabranjena;
komična;
tragična.
Snalažljivost i inteligencija

Likovi često uspevaju zahvaljujući:

domišljatosti;
rečitosti;
brzoj reakciji.

Bokačo slavi ljudsku sposobnost da se izbori sa teškoćama.

Kritika crkvenih predstavnika

Mnoge novele ismevaju:

licemerje;
pohlepu;
nemoral pojedinih sveštenika i monaha.

Kritika je usmerena na ljude, a ne nužno na samu religiju.

Sudbina i sreća

Likovi se često suočavaju sa nepredvidivim okolnostima.

Bokačo pokazuje kako ljudska sudbina zavisi i od slučaja i od lične sposobnosti.

Život nasuprot smrti

Okvirna priča počinje kugom i smrću, ali same novele slave:

život;
ljubav;
radost;
ljudsku energiju.

To je jedna od osnovnih ideja celog dela.

Stil

Bokačov stil karakterišu:

živopisno pripovedanje;
realizam;
humor;
ironija;
psihološka uverljivost;
bogat dijalog.

Za razliku od mnogih srednjovekovnih dela, likovi deluju veoma ljudski i prirodno.

Značaj dela

Dekameron je imao ogroman uticaj na evropsku književnost.

Uticao je na autore kao što su:

Džefri Čosera,
Vilijama Šekspira,
Migela de Servantesa

Delo predstavlja prelaz između srednjovekovnog i renesansnog pogleda na svet. Umesto isključivog usmeravanja ka religijskim temama, u središte stavlja čoveka, njegove želje, vrline i mane.

Glavna poruka

Bokačo prikazuje čoveka kao biće koje, uprkos bolesti, smrti, društvenim ograničenjima i promenljivoj sudbini, može pronaći radost, ljubav i smisao zahvaljujući inteligenciji, humoru i međusobnoj povezanosti.

„Dekameron“ je zbirka od sto novela uokvirenih pričom o deset mladih ljudi koji beže od kuge, a kroz njihove priče Bokačo slavi ljubav, život, ljudsku domišljatost i snagu pojedinca pred neizvesnošću sveta.