Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-84413-80-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Bulgakov, Mihail Afanas`evič, 1891-1940 = Булгаков, Михаил Афанасьевич, 1891-1940
Naslov Veliki kancelar / Mihail A. Bulgakov ; s ruskog prevela Marija Stamenković
Jedinstveni naslov Великий канцлер. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2005
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mono & Mañana, 2005 (Bor : Bakar)
Fizički opis 444 str. : autorove slike ; 25 cm
Drugi autori - osoba Stamenković, Marija, 1976- (prevodilac)
Losev, Viktor (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂBlago
(karton)
Napomene Izv. stv. nasl.: Великий канцлер
Tiraž 1.000
Str. 7-21: Predgovor / Viktor Losev
Komentari: str. 371-437
Hronologija života i stvaralaštva Mihaila Afanasjeviča Bulgakova: str. 441-444.

Mihail Bulgakov je pisao znatan broj različitih verzija i redakcija skoro svih svojih dela. Na romanu Majstor i Margarita je radio punih dvanaest godina i izvršio osam redakcija. Radi upotpunjavanja suštinske praznine u izdanjima stvaralačkog nasleđa Mihaila Bulgakova, pripremljena je ova knjiga – Veliki kancelar. Reč je o trećoj redakciji Majstora i Margarite. Osnovni tekst rukopisa je dopunjen Prilozima uz koje su sastavljeni komentari. Trebalo bi napomenuti da se značajan deo tekstova, koji su uključeni u ovu knjigu, prvi put objavljuje.

Sergej Nikolajevič Bulgakov rođen je 16. jula 1871. u Livnima, u porodici pravoslavnog sveštenika, iz loze u kojoj je svešteničko zvanje trajalo generacijama. Počeo je školovanje u teološkoj školi u Livnima, potom u Orelskom teološkom sjemeništu, ali ga je napustio usled duboke duhovne krize. Nakon toga završio je gimnaziju u Jeletsu i upisao Pravni fakultet Moskovskog univerziteta, gde se posvetio studijama političke ekonomije. U mladosti je bio privučen marksizmom i učestvovao u pokretu tzv. legalnih marksista, pišući radove iz oblasti ekonomije i filozofije. Ipak, vremenom se sve više udaljavao od materijalističkih shvatanja, okrećući se religijskim pitanjima i filozofiji.

Nakon revolucije 1917. ostao je u Rusiji, ali u složenom odnosu prema novoj vlasti. Godine 1922. bio je prognan na jednom od „filozofskih brodova“ i odlazi u emigraciju, prvo u Prag, a zatim u Pariz, gde je postao jedan od osnivača i vodećih profesora Teološkog instituta Svetog Sergija. Bulgakov se u emigraciji u potpunosti posvetio svešteničkom i profesorskom radu, razvijajući bogatu filozofsko-teološku misao. Najpoznatiji je po svojoj sofijologiji – učenju o božanskoj Mudrosti (Sophia) kao mostu između Boga i stvorenog sveta, ali i po spisima u kojima se bavi filozofijom, društvom i ekonomijom. Umro je 12. jula 1944. u Parizu.

MG P59 (F)