ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Omot minimalno iskrzan i repariran, unutra odlično očuvano.

Autor - osoba Flober, Gistav, 1821-1880 = Flaubert, Gustave, 1821-1880
Naslov Pisma / Gistav Flober ; [preveo Milan Predić]
Jedinstveni naslov Correspondance. srpski jezik
Vrsta građe pisma
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1964
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1964 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 252 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Predić, Milan, 1881-1972 (prevodilac)
Zbirka Izabrana dela Gistava Flobera : u šest knjiga ; ǂknj. ǂ6
ǂBiblioteka ǂMostovi
(Karton)
Napomene Prevod dela: Correspondance / Gustave Flaubert.

Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert) (12. decembar 1812 – 8. maj 1880) francuski realista. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo cijeli dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.
Njegov roman „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod je šestogodišnjeg rada i smatra se prvom potpuno realističarskom knjigom. U njoj opisuje život žene u francuskoj provinciji, raspetoj između maštanja i svakodnevice. Kada se pojavila, knjiga je u javnosti izazvala skandal zbog svoje iskrenosti.
U istorijskom romanu Salambo (1862) radnja se dešava u drevnoj Kartagini i nastala je na osnovu utisaka sa putovanja u Tunis. Manje uspešan od „Gospođe Bovari“, ali još uticajniji kao putokaz u razvoju evropskog romana, je Floberov roman „Sentimentalno vaspitanje“ (l`Education sentimentale) iz 1869. Napisao je još romane „Iskušenje Svetog Antonija“ (1874) i „Buvar i Pekiše“ (posthumno objavljen 1881). On i Onore de Balzak su imali veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

MG6 (L)