ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Zenit Heseovog stvaralaštva, potvrđen kao glavni razlog dobijanja Nobelove nagrade, roman Igra staklenih perli, dobija status tzv. klasika, ali i knjige koja se ređe pročita za razliku od nekih drugih dela ovog pisca. Pre samog početka je posveta Hodočasnicima na Istok, jer je Heseova porodica radila u Indiji, deda je bio sinolog, a otac protestantski misionar. Knjiga spada u bildungsromane i podeljena je na dva dela: u prvom se izlaže životni put Jozefa Knehta, do smrti, a drugi je vezan za njegove reinkarnacije prošlih života.

Razvoj Knehta, praćen je od tinejdžerskog uzrasta, u kom je izabran da se priključi Redu, tj. da postane Igrač staklenih perli. Ova Igra je sinteza umetnosti, matematike, estetike, jezika, (praćena obaveznom meditacijom), koja kroz roman nije objašnjena do kraja, i sama je sebi cilj. Kastalija, država Igrača, je prava utopijska republika slična Platonovoj idealnoj državi. Ovo je u celosti muška priča, nema ženskih likova praktično do samog kraja. Celo okruženje ostavlja utisak manastirskog režima, pojavljuje se samo jedan ženski lik u prvom delu knjige, koji nije bitan za radnju romana.

Drugi deo romana nosi naslov Tri životna puta. To je zapravo prikaz tri Knehtove reinkarnacije. Prva je naslovljena sa Kišotvorac, druga sa Ispovednik, a treća Indijski životni put.

Herman Hese se zalagao za nadreligioznu duhovnosti, spoja nespojivog na prvi pogled. Na svoj jedinstveni način se trudio da približi različite, čak i suprostavljene civilizacije i misaone koncepte što se provlači i kroz ovo delo, i pokaže kako je on to sam pisao „lik čovečanstva, začaran u jedinstvu od hiljadu protivrečnih crta.“



Herman Hese (nem. Hermann Hesse; Kalv, 2. jul 1877 — Montanjola, 9. avgust 1962) bio je nemački pisac, pesnik i slikar.

Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.


Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. Njegovi roditelji služili su u Indiji Bazelskoj misiji, protestanstkom misionarskom društvu. Hermanova majka, Marija Gundert, rođena je tokom jedne takve misije u Indiji, 1842. godine. Opisujući svoje detinjstvo ostavila je zabelešku da nije bilo naročito lepo. Roditelji su je ostavili u Evropi kada je imala samo četiri godine da bi se vratili u Indiju. Godine 1922. je emigrirao u Švajcarsku, a 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (nem. Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom romanu Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895—1966), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt).

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (nem. Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini...