ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

SV 32
64670) GALAPAGOS , Kurt Vonegat ( Kurt Vonnegut ) , Zora Zagreb 1990 ,
Galapagos (1985) je jedanaesti roman američkog autora Kurta Vonegata. Smešten na Galapagoska ostrva nakon globalne finansijske katastrofe, roman dovodi u pitanje zasluge ljudskog mozga iz evolucione perspektive. Naslov je istovremeno i referenca na ostrva na kojima se deo priče odigrava, i počast Čarlsu Darvinu, na čiju se teoriju Vonegat oslanja da bi došao do sopstvenih zaključaka.

Galapagos je priča o maloj grupi ljudi koji nisu međusobno slični i koji su doživjeli brodolom na izmišljenom ostrvu Santa Rosalia na Galapagoskim ostrvima nakon što je globalna finansijska kriza osakatila svetsku ekonomiju. Ubrzo nakon toga, bolest čini sve ljude na Zemlji neplodnima, sa izuzetkom ljudi na Santa Rosaliji, što ih čini poslednjim primercima čovečanstva. Tokom narednih milion godina, njihovi potomci, jedini plodni ljudi koji su ostali na planeti, na kraju evoluiraju u krznenu vrstu nalik na morske lavove: iako možda i dalje mogu da hodaju uspravno (nije eksplicitno navedeno, ali se navodi da povremeno hvataju kopnene životinje), imaju njušku sa zubima, prilagođenu za hvatanje šake na liniji ribljeg užeta i rudimentarne prsti (opisani kao `nubini`).

Narator priče je duh koji bdi nad ljudima poslednjih milion godina. Ovaj duh je besmrtni duh Leona Trockog Trauta, sina Vonegutovog stalnog lika Kilgora Trouta. Leon je veteran vijetnamskog rata koji je pogođen masakrima u Vijetnamu. On odlazi u AVOL i nastanjuje se u Švedskoj, gde radi kao brodograditelj i umire tokom izgradnje broda Bahia de Darvin. Ovaj brod se koristi za `Krstarenje prirodom veka`. Planirano kao krstarenje slavnih, bilo je u limbu zbog ekonomske krize, a zbog niza nepovezanih događaja brod je na kraju omogućio ljudima da stignu i prežive na Galapagosu. Grupa devojaka iz plemena kanibala koje žive u amazonskoj prašumi, zvane Kanka-bono devojke, takođe završavaju na brodu, i na kraju imaju decu sa spermom dobijenom od kapetana broda.

Pokojni Kilgor Traut se četiri puta pojavljuje u romanu, pozivajući svog sina da uđe u `plavi tunel` koji vodi u zagrobni život. Kada Leon odbije po četvrti put, Kilgor obećava da se on i plavi tunel neće vratiti milion godina, što Leonu ostavlja da posmatra spor proces evolucije koji ljude pretvara u vodene sisare. Proces počinje kada Japanka na ostrvu, unuka preživelog iz Hirošime, rodi ćerku prekrivenu krznom.

Traut tvrdi da je svu tugu čovečanstva izazvao „jedini pravi zlikovac u mojoj priči: preveliki ljudski mozak“. Prirodna selekcija eliminiše ovaj problem, pošto su ljudi koji su najbolje odgovarali Santa Rozaliji bili oni koji su najbolje umeli da plivaju, što je zahtevalo aerodinamičnu glavu, što je zauzvrat zahtevalo manji mozak.

mek povez, format 11 x 19 cm , latinica, 371 strana