Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SEOBE 1-3 , DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU - Miloš Crnjanski

Nolit, Beograd
Biblioteka Nolit - Proza 1992
Povez: tvrd sa naštitnim omotom
Seobe Broj strana: 212 + 422+ 445
Dnevnik o Čarnojeviću 123 str

Stanje odlično
Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti.
Ima seoba.
Smrti nema!

Seobe (1929) istovremeno predstavljaju porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije. Poetičnim pripovedanjem bez premca u srpskoj prozi priča o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine razgranava se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu.

Odmah po objavljivanju roman dobija nagradu SANU, a tokom decenija postaje jedno od temeljnih dela u svakoj kućnoj biblioteci. Doživeo je brojna strana izdanja, a u Francuskoj je proglašen za inostrani roman godine.

Druga knjiga Seoba (1962) posvećena je seobi Srba iz Austrije u Rusiju 1752. godine. Kroz priču o oficirima Pavlu Isakoviču i njegovoj braći koji nastoje da se ukorene u novoj domovini uobličena je veličanstveno razuđena slika neostvarivosti sna o utočištu.

U preplitanju živopisnih likova, prizora i događaja i smenjivanju ironičnih, tragičnih, i grotesknih perspektiva ispisuju se najoriginalnije stranice u srpskoj pripovednoj književnosti.

„Ogromna istorijska freska u kojoj se pojedinačne sudbine uzdižu iznad kolektivnog života jednog naroda, epska poema u kojoj se smenjuju avantura i tragedija, pesma ljubavi upućena zemlji i mrtvima – Seobe su sve to istovremeno. Drugim rečima, to je izvanredno delo koje je u svojoj neaktuelnosti izuzetno aktuelno. “ Le Figaro, Pariz

„Najveće delo srpske proze koje se u celini može meriti sa najvećim delima svetske literature.“ Nikola Milošević

„Poput Tolstoja, Crnjanski ume da spoji individualnu sudbinu i mahnitanje istorije. Knjiga u kojoj nema nijedne rečenice koja ne očarava svojom tamnom, svetlucavom lepotom.“ La Quinzaine Littéraire, Pariz
- Dnevnik o Čarnojeviću

Ne, nije više znao šta je dobro, a šta zlo, niti je znao zašto govore toliko o životu, nije se mešao u prepirke, i nije više verovao ni u šta, do u neke plave obale na Sumatri. Tamo je bila njegova sudbina. Osećao je da je njegov život samo rumene jedne biljke radi na Sumatri. I on se smešio mirno.

Dnevnik o Čarnojeviću, roman prvenac Miloša Crnjanskog, smatra se prvim ekspresionističkim romanom u srpskoj književnosti. Nastavši iz dnevnika koji je s vremenom dobio romanesknu formu, ovo lirsko delo, aktuelno i dan-danas zbog inovativnog stila pripovedanja, odabira tema i jedinstvenog jezičkog izraza, predstavlja sudbinu čoveka upletenog u besmisao rata i tragediju koju nose razaranje, bolest i smrt.

U podzemnim rovovima, među ranjenicima i poginulima, mladalačke iluzije i predratni ideali glavnog junaka urušavaju se pred neminovnošću ništavila. Pod naletom nemilosrdne stvarnosti, koja je poništila prošlost i budućnost, moralne i religijske norme, Petar Rajić se otiskuje iz ovog sveta pronalazeći pribežište u sumatraističkom egzistencijalnom idealu.

Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće.
K.S.N. BIB.