ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Nakon knjiga U jesen i U zimu, u formi kratkih eseja, U proleće nam donosi dnevnički zapis u kome pratimo oca i njegovu četiri meseca staru ćerku kroz jedan prolećni dan, od jutra do večeri. Iskreno i otvoreno iznošenje srceparajućih porodičnih događaja i trauma, začinjeno bezuslovnom ljubavlju prema ćerki, ali i neprestanim preispitivanjem vlastite podobnosti, otkriva nam ljudsku ranjivost i povezanost između ljubavi, gubitka, smeha i samouništenja.

U proleće je knjiga o početku života, o svetlosti, ali i o mraku.

„Zasad je sve bilo oskudno, krajolik još nije imao tešku punoću koju leto donosi, zelenilo drveća još se ukaziva­lo tek kao blagi sjaj, jer takav je april: pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje. April stoji između velikog sne­vanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato.“



Knjigom “U proleće” Karl Uve Knausgora završila sam njegov kvartet godišnjih doba. Ono što je mene, kao i većinu čitalaca koji se po prvi put susreću sa Knausgorovim delima, fasciniralo i intrigiralo je to koliko se on ogoleo i izneo detalje iz svog života o kojima se najčešće ćuti. I ne samo svog, nego i svojih najmilijih. Pritom dok ih čitamo, mi nismo zatečeni, naprotiv, mi saosećamo, razumemo i ta ispovedna naracija leči ne samo autora, nego i nas.

“U proleće” se po formi razlikuje od leta, jeseni i zime. U ovom tomu nema eseja koji govore o različitim svakodnevnim pojavama, predmetima i ljudima iz Knausgorovog života, već nam pripoveda obraćajući se pismima svojoj najmlađoj ćerki o periodu svog života kada imaju četvoro dece o kojima on preuzima brigu dok se njegova žena bori sa teškim oblikom depresije kako trudničke, tako i postporođajne. Iako nas Knausgor uvlači u svoju svakodnevicu, ponekad do detalja opisujući situacije koje su po njega vrlo neprijatne, pripovedanje ni u jednom momentu nije dosadno, patetično ili neukusno, naprotiv, vrlo je uzbudljivo i interesantno.

Prepričavajući svojoj ćerki jedan dan života kog se neće sećati kada poraste, Knausgor iznosi svoja razmišljanja o detinjstvu sećajući ga se iz dečije perspektive i sada iz perspektive odraslih, o odrastanju u malom mestu, o sazrevanju i osnivanju porodice, kao i svim promenama koje idu uz to, o težini života i o smrti. A lepota ove knjige se krije upravo u toj jednostavnosti opisa životnih izazova bez drame i očajavanja.

U proleće je, po meni, najsnažnija knjiga kvarteta godišnjih doba, ona je prozor u dušu autora koja pomera granice pisane reči.


Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999–2002 radi kao urednik književnog časopisa Vagant, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i DeLilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Ute av verden, postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman En tid for alt izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i „IMPAC Dublin Literary Award“.

Šestotomni autobiografski roman Min kamp (Moja borba) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka. Zbirku eseja Själens Amerika objavljuje 2013. godine.Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren, u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.