ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!


Moskva 2042. (ruski: Moskvá 2042, Moskva 2042) satirični je roman iz 1986. (preveden na engleski s ruskog 1987.) Vladimira Vojnoviča.[1] U ovoj knjizi, alter ego autora putuje u budućnost, gdje vidi kako je komunizam uspješno izgrađen u jednom jedinom gradu Moskvi. Ubrzo postaje jasno da politički sustav u zemlji nije utopija i da Rusijom vlada `Komunistička partija državne sigurnosti` koja spaja KGB, Komunističku partiju i Rusku pravoslavnu crkvu.

Zabavu predvodi bivši general KGB-a Bukashin (ime doslovno znači `insekt`) koji se prethodno susreo s glavnim likom romana u Njemačkoj. Ekstremni slavenofil Sim Karnavalov (naizgled parodija na Aleksandra Solženjicina) ulazi u Moskvu na bijelom konju kao spasitelj.

Voinovich je ovu knjigu napisao 1982.



Vladimir Nikolajevič Vojnović (rus. Влади́мир Никола́евич Войно́вич; Staljinabad, 26. septembar 1932 − Moskva, 27. jul 2018) bio je ruski književnik i disident.

Biografija
Vladimir je rođen u Tadžikistanu 1932. godine, od oca novinara. Kada su oca 1938. godine uhapsili, porodica se preselila u Ukrajinu. Za vreme Drugog svetskog rata dok je otac bio na frontu, porodica se sklanjala; selo u kojem su živeli on i majka je evakuisano i preseljeno na severni Kavkaz. Stigli su na sever Rusije u okolinu Vologde, gde su nekad proterivani kažnjenici za vreme carstva.

Bio je starog srpskog porekla[1] iz Slavjanoserbska u Ukrajini, ali koje nije potencirao.

Vojnović se školovao neredovno; sa 14. godine je stekao diplomu stolara. Naučio je više zanata i praktičnih veština; čak postao i aviomehaničar. Prvo se posvetio poeziji i za njega se čulo 1961. godine kada je objavio prvo prozno delo `Mi ovde živimo`.[2]

Vojnović je najpre zbog svog romana o vojniku Čonkinu, imao problema sa sovjetskom vlašću. Istovremeno je sa tom trilogijom stekao svetsku slavu. Zgode crvenoarmejca Čonkina su posledica njegovog iskustva tokom služenja vojnog roka u sovjetskoj vojsci. Citirao je Vojnović rusku izreku: `Ko je služio armiju, taj se ni u cirkusu ne smeje`.[3] Trudio se samo da napiše ono što je doživeo. Groteskni lik Čonkin je često poređen sa vojnikom Švejkom. Na njega je nakon prvog dela te knjige, trpio je velike pritiske od vlasti i KGB. Isključen je prvo 1974. godine iz Saveza pisaca SSSR. U vremenu poststaljinizma nazvanog `otopljavanje`, Vojnović je pokušao da javno brani dvojicu kolega, uhapšene pisce. Kao ruski disident koji je kritikovao sovjetsku vlast zbog diktature, Ukazom Vrhovnog prezidijuma SSSR juna 1981. godine, oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo. Sledećih 19 godine proveo je u egzilu, u Nemačkoj, u Štokdorfu kod Minhena. U domovinu se vratio 1990. godine, u vreme predsednika Gorbačova, nakon što mu je vraćeno državljanstvo.

Inostrani član SANU od 1991. u Odeljenju jezika i književnosti. Bio je specijalni gost 16. po redu Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2010. godine.

Bavio se poezijom i prozom, a i slikanjem. Tokom 1960-ih, on je proizveo tekst za kosmonautičku himnu, `14 minut do starta`.

Umro je u 86. godini u Podmoskovlju, od infarkta.