ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!

Ilustracije:
Igor Ostojic



Turnijea (Michel Tournier, 1924) već nazivaju klasikom savremene francuske književnosti. U svojim romanima i pripovetkama on je uspeo da ostvari srećnu sintezu tradicije i modernosti. Majstor stila, Turnije s lakoćom prelazi iz jednog registra u drugi: iz banalnog u fantastično, iz smešnog u uzvišeno. Njegova zadivljujuća erudicija mu omogućuje da se lagodno kreće kroz prostor i vreme i na nov način interpretira stare mitove. Najpoznatija dela su mu romani: Petko ili limbovi Pacifika (Vendredi ou les limbes du Pacifique, 1967), Kralj vilenjaka (Le Roi des Aulnes, 1970), Meteori (Les Météores, 1974) i Gaspar, Melluor i Valtazar (Gaspar, Melchior, et Balthazai. 1980) i zbirke pripovedaka: Tetreb (Le Coq de bruyère, 1978), i Večera za zaljubljene (Le Medianoche amoureux, 1989).
Prvi Turnijeov roman (PETKO ILI LIMBOVI PACIFIKA) objavljen je 1967. i predstavlja novu savremenu verziju romaneskne i kulturno-antropološke građe o Robinzonu. Iako Turnije zadržava okvir i vremensko datiranje Defoove radnje u svom romanu, čak obrise stare priče i siluete protagonista belog gospodara i obojenog urođenika, odnosi su umnogome promenjeni, produbljeni, preoblikovani, podvrgnuti socijalnoj, civilizacijskoj i ontološkoj kritici i problematizuju položaj individue, prevlasti i potčinjavanja prirode, ega i superega, erotskog i „radnog“ čoveka, delatnog i misaonog bića. Turnije se u opisu i dnevničkoj introspekciji služi savršeno modernim pesničkim pismom retke lepote metafore, simbolikom dubine i dvostrukog dna.

Mišel Turnije (Pariz 19. decembar 1924 – Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) .
Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L`heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije.
Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d`Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program.
Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini.

Odabrani radovi
Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) - Grand Prix du roman de l`Académie française
Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre)
Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine.

Les Météores (Blizanci, 1975)
Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977)
Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977)
Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978)
Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980)
Le Vol du vampire (1981)
Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983)
La Goutte d`or ( Zlatna kapljica, 1986)
Petites Proses (1986)
Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989)
La Couleuvrine (1994)
Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994)
Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996)
Časopis ektime (2002)

Biblioteka Vjeverica