ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrdokoričeni primerak.
Mister dolar
Knjiga Mister dolar i Žena bez srca Branislava Nušića u sebi nosi dve drame koje se bave različitim aspektima društvene stvarnosti.

U Mister dolaru, Nušić se osvrće na opsesiju novcem, koja dominira kako u njegovom vremenu, tako i danas.

Kroz humor i satiru, on izlaže mane visokog društva, ukazujući na površnost i pohlepu kao ključne pokretače ljudskog ponašanja.

Nasuprot tome, drama Žena bez srca zaranja u dublje slojeve ljudske psihe, istražujući muško-ženske odnose, emotivnu prazninu i potragu za ljubavlju.

Nušić se dotiče i teme moderne medicine, naglašavajući da nauka ne može uvek pružiti odgovore na složene ljudske dileme, posebno kada je reč o duševnoj boli.

Obe drame, iako različite, odražavaju Nušićevu sposobnost da kroz komediju progovori o ozbiljnim društvenim pitanjima, čineći ovu knjigu vrednom čitanja.
Pokojnik
Komedija “Pokojnik” posljednja je satirična komedija koju je Nušić napisao u 70. godini života. I u njoj oštro osuđuje društvo u kojem vlada licemjerje, nemoral i preljub.

Komedija želi pokazati kako pojedinac, Pavle Marić, nema šanse boriti se protiv vlasti i kapitala. Lakše je društvu dokazati kako je živ čovjek mrtav, nego što Pavle uspijeva dokazati da je živ.

Komedija je podijeljena u predigru i tri čina, a vrijeme je radnje neodređeno.

Likovi su, opet, metafore društva i korumpirane vlasti, ali za razliku od komedije Sumnjivo lice, ovdje su likovi predstavnici društva u kojem vlast drži tek nekolicina obrazovanih ljudi, ali ljudi sumnjiva morala. Uz glavnog lika Pavla Marića javljaju se likovi njegove žene Rine, prijatelja Novakovića, Spasoja, Ljubomira i ostalih državnih službenika.

Komedija završava porazom, glavni lik ne uspijeva se osvetiti za učinjenu nepravdu i odlazi poražen.

Vrsta djela: društvena satira
Vlast
Jednoj srpskoj familiji se posrećilo da jedan njen član bude izabran za ministra, što je odmah kod njega i ostatka njegove familije izazvalo velike želje i ambicije. Vlast bi im je donela moć i mogućnosti da ostvare svoju ličnu korist.

Kad Toza dođe na vlat sve postaje drugačije, kako i njegovom životu, tako i u životu njegovog tasta Miloja. Vlast ih obojicu menja. Toza, nekada loš i tunjav đak odjednom postaje sav važan. Uobražen je, prepotentan, gleda ljude sa visine i pretvara se da ih ne poznaje. Svoj položaj koristi da sebi prigrabi što više novca i da što bolje materijalno obezbedi svoju porodicu, a na kraju kad ostane bez vlasti ne kaje se zbog svojih loših dela. Važno mu je samo da ga ne uhvate zbog zloupotrebe položaja i ne strpaju u zatvor.

Miloje, Tozin tast, je presrećan što je njegov zet postao ministar. Sviđa mu se vlast jer uživa u tome da bude iznad svih i da mu se ljudi klanjaju. Zato se i on klanja Tozi, da bi na taj način dao još više važnosti njegovom viskom položaju na vlasti. Milojevo ponašanje je rezultat njegove neobrazovanosti i nesigurnosati. Bio je sitan mali čovek, neuk i ponizan i silno je želo da ga ga drugi poštuju i uvažavaju.

Za razliku od Miloja Arsa je dobro zna kakve mogućnosti pruža vlast jer je i on nekada bio ministar. Njega ne zanima moć koju vlast pruža, već samo lična korist koju može da ostvari. Bio je pohlepan, lukav i bezosećajan, predstavnik ljudi koji žele da se okoriste ljudskom nesrećom. Iz njegovog i Tozinog ponašanja zaključujemo da sevlast ne menja, menjaju se samo ljudi na vlasti.

Od Arse se ne razlikuje puno ni Toziin školski drug Dragoslav. Licemeran je i dvoličan. Tozu smatra glupim, omalovažava ga i obezvređuje jer oseća zavist i ljubomoru zbog njegovog uspeha, a s druge strane očekuje njegovu pomoć i neku korist.

Daj čoveku vlast pa će najbolje videti kakva je on čovek. Ministar Toza , njegova familija i drugovi svojim ponašanjem su pokazali sve ljudske mane i slabosti, sve što je negtivno u jednom čoveku i društvu u kome živi kada se dočepa vlasti.