ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ, 1973.
Veliki prevod Danila Kiša!!!
Prvo izdanje kod nas!
Dobro očuvana.

Dvanaestogodišnja provincijalka Caca dolazi u Pariz, u posetu svom ekscentričnom ujaku Gabrijelu, s kojim treba da provede dva dana. Njena najveća želja jeste da se provoza metroom, ali upada u niz nesvakidašnjih situacija. Međutim, ni Caca nije sasvim svakidašnja. Ova istovremeno oštroumna i naivna, osetljiva i vulgarna devojčica u svom pohodu na Pariz susreće galeriju neobičnih likova: osim ujaka i njegove žene, tu su i taksista, vlasnik bara, vozač turističkog autobusa, obućar, udovica, papagaj i misteriozni čovek, koji menja svoj identitet skoro svaki put kada se pojavi.

Caca u metrou, roman u kojem se odslikava posleratni Pariz, može se smatrati nekom vrstom paradigme u kojoj se ogledaju sve Kenoove stilske, filozofske i jezičke osobenosti. Smena realnih i nadrealnih situacija i likova prikazana je s mnogo jezičkog humora, a kolokvijalni govor obiluje vulgarizmima i kalamburima, što odražava ne samo autorovu preokupaciju jezikom već i društvenim i kulturnim previranjima jednog istorijskog trenutka.

Ingeniozni prevod Danila Kiša dočarava nam sve stilske i jezičke osobenosti ovoga dela, kojim je Keno osvojio čitalačku publiku širom sveta.

Po knjizi je 1960. snimljen istoimeni film u režiji Luja Mala.

Rejmon Keno (21. februar 1903. - 25. oktobar 1976) je bio francuski romanopisac[1], pesnik, kritičar, urednik i suosnivač OuLiPo-a[2], poznat po svojoj duhovitosti i ciničnom humoru.
Biografija

Keno je rođen na broju 47 ulice Tjers (danas avenije Rene-Koti), Avr, Primorska Sena, kao jedino dete Avgusta Kenoa i Žozefine Minjo. Nakon školovanja u Avru, Keno se preselio u Pariz 1920., gde je 1925. dobio svoju prvu diplomu osnovnih studija iz filozofije na Univerzitetu u Parizu. Keno je služio vojsku kao zuav u Alžiru i Maroku tokom 1925.-1926.[3] Tokom 1920-ih i 1930-ih, Keno je radio razne poslove kako bi ostvario prihode, poput bankarskog blagajnika, tutora i prevodioca, kao i pisca kolumne nazvane `Connaissez-vous Paris?` za dnevne novine Intransigeant.

Oženio je Dženin Kan (1903—1972) 1928. nakon povratka u Pariz po završetku prve vojne službe. Kan je bila polu-sestra Andre Bretona, vođe nadrealističkog pokreta. Dobili su sina 1934. - Žan Marija, koji je postao slikar.[4]

Keno je regrutovan u avgust 1939. i služio je u malim provincijskim gradovima pre nego što je unapređen u kaplara neposredno pre nego što je demobilisan 1940. godine. Nakon plodne karijere pisanja, uređivanja i kritike, Keno je umro 25. oktobra 1976. Sahranjen je sa roditeljima na starom groblju Žuvizi-sur-Or u Esoni izvan Pariza.
Karijera

Keno je proveo veći deo svog života radeći za izdavačku kuću Galimar, gde je počeo kao čitalac 1938. Kasnije je postao generalni sekretar i na kraju direktor Enciklopedije Plejade 1956. Određeni deo ovog vremena proveo je predavajući na Neulijevoj novoj školi. Upisao se na Koledž patafizike 1950., gde je postao Satarp.

Žulijet Greko je 1950. godine snimila pesmu `Si tu t`imagines`, pesmu Žozefa Kosme, sa Kenovim tekstom.

Tokom ovog vremena Keno je takođe bio prevodilac, posebno za Vino sa palmom Amosa Tutuole. Pored toga, uređivao je i predavanja Aleksandra Kozeva o Hegelovoj Fenomenologiji duha. Keno je bio Kozeov učenik tokom 1930-ih i tokom tok perioda je takođe bio blizak piscu Žoržu Bataju.

Kao autor, u žižu javnosti je dopeo objavljivanjem svog romana Zazi u metrou 1959. Godine 1960., filmska adaptacija koju je režirao Luis Mal je objavljena tokom pokreta Novog talasa. Zazi istražuje kolokvijalni za razliku od standardnog pisanog francuskog. Prva reč knjige, alarmantno dugačka `Doukipudonktan` je fonetska transkripcija `D`où qu`ils puent donc tant?` (Zašto toliko smrde?).

Pre nego što je osnovao OuLiPo (franc. Ouvroir de Littérature Potentielle - Radionica potencijalne književnosti), Kenua je privlačila matematika kao izvor inspiracije. Postao je član Matematičkog udruženja Francuske 1948. Po Kenuovom mišljenju, elementi teksta, uključujući naizgled trivijalne detalje kao što je broj poglavlja, su stvari koje su morale biti unapred određene, možda izračunate. Kenu Ovo je bio problem tokom pisanja Sto hiljada milijardi pesama, takođe poznatih kao 100,000,000,000,000 pesama. Keno je napisao 140 redova u 10 pojedinačnih soneta koji su se svi mogli rastaviti i preurediti bilo kojim redosledom. Keno je izračunao da će svakome ko čita knjigu 24 sata dnevno trebati 190.258.751 godina da je završi. Dok je Kenu završavao ovaj posao, zamolio je matematičara Fransoa Le Lionea za pomoć oko problema koje je imao, a njihov razgovor je doveo do uloge matematike u književnosti, što je dovelo do stvaranja OuLiPoa.

Kasnije delo, Osnovi literature prema Davidu Hilbert (1976), aludira na matematičara Dejvida Hilberta i pokušava da istražuje temelje književnosti kvazi-matematičkim derivacijama iz tekstualnih aksioma. Keno je tvrdio da će ovaj konačni rad pokazati `skrivenog gospodara automata`. Pod pritiskom GF-a, njegov sagovornik, Keno je poverio da tekst „nikada nije mogao da se pojavi, već je morao da se sakrije da bi to veličao bez posredovanja“. Konferencija o ovom pitanju biće održana u Koral Gejblsu, Florida.

Jedno od najuticajnijih Kuenoovih dela je Vežbe u stilu, koje govori jednostavnu priču o čoveku koji je video istog stranca dva puta u jednom danu. Priča tu kratku priču na 99 različitih načina, demonstrirajući ogromnu raznolikost stilova u kojima se pričanje može odvijati.

Radove Rejmona Kenoa objavljuje Galimar u zbirci Biblioteka Plejaade.
Nasleđe i počasti

1951. - primljen u Akademiju Gonkur

1952.- primljen u Akademiju humora

1955.-57. - pozvan u žiri Kanskog festivala