ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Branko Ćopić
Izdavač: Dečje novine
Broj strana: 369
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 21cm

Od postojanja ljudskog roda do danas, čini mi se, mogle bi da se pišu ovakve bajke, bajke o malim, običnim, jednostavnim ljudima. Ljudima, tu oko nas. I nisu to bajke, to su istine. To su male, divne, jednostavne, svakodnevne istine. Čovek se rađa, živi svoj život, bori se sa olujama koje ga bacaju u mnoga iskušenja. Dobra i loša. Nekako proživljava, raduje se lepoti života, voli svaki lepi, mali trenutak. Kad dođu loši dani naučio je da se smeje umesto da plače, naučio je da se bori, umesto da cvili. Naučio je da uvek, ali baš uvek, posle kiše sija sunce. Ali ima vremena kroz ljudsku istoriju kad se tama nadvije, teška, gusta, neprozirna tama prekrije svetlost, ubije sve dobro u našim životima. I kud god da kreneš - zid! Šta god da pokušaš - nemogućnost! Izgubljenost, razočaranost, izneverenost svih naših ideala. Ne vidiš izlaz, a moraš ga naći. I u takvim vremenima, u takvim danima, covek beži u snove, u maštu, u prošlost, u neke druge, prošle dane i one trenutke lepih, malih srećnosti. Beži u svoje bajke, bajke o lepšem životu, boljim ljudima; pun poverenja i sigurnosti. Tu nalazi mir, nalazi spokoj i kupi snagu da bi mogao da se izbori sa surovom stvarnošću.
U tim takvim Ćopićevim «zlatnim bajkama», živi priroda, živi selo, ljudi koji su saživljeni sa svojim prirodnim okruženjem. Zadovoljni malim, srećni zbog sitnica, jednostavni, oni ratuju sa svojim sitnim životnim problemima, rešavaju ih na lak način. Žive svoj život, ne traže «hleba preko pogače»... Imaju svoj sistem životnih vrednosti, svoje male ideale za koje se bore i za koje žive. Imaju i tugu i bol, imaju i praznine, ali nemaju pomračenja ljudske duše koja dođu u onim teškim, olujnim vremenima. Nemaju onu razočaranost i izgubljenost koju mi imamo danas i koju je Ćopić sigurno imao tih godina kada je ovo njegovo delo nastajalo.
Zašto ovde ne navesti onu Ćopićevu rečenicu iz pisma Ziji Dizdareviću: «Pre nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima». Ta rečenica i te reči, sasvim dovoljno oslikavaju to vreme, sunovrat čoveka u tim vremenima, i čežnju Ćopića da napiše «zlatnu bajku» i proživljavajući je, smogne snage da se izbori sa samim sobom, sa razočarenjem, sa izgubljenim poverenjem u život. Da se iz te i takve bajke napije snage koja će mu pomoći da prebrodi krizu i vrati poverenje u bolje sutra.

Tvrd povez. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji posveta. Na srednjim stranama priložen sadržaj.