ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 408
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„Ljudi su skoro uvek bolji nego što njihovi susedi misle da jesu“

Najambiciozniji roman Džordža Eliota je majstorski prizivanje različitih života i promena bogatstva u provincijskoj zajednici. Njegov krajolik naseljavaju Dorotea Bruk, mlada idealistkinja čija je potraga za intelektualnim ispunjenjem vodi u katastrofalan brak sa pedantnim učenjakom Kazaubonom; šarmantni, ali netaktični dr Lidgejt, čije pionirske medicinske metode, u kombinaciji sa nepromišljenim brakom sa rasipničkom lepoticom Rozamond, prete da potkopaju njegovu karijeru; i verski licemer Bulstrod, koji krije skandalozne zločine iz svoje prošlosti. Dok se njihove priče prepliću, Džordž Eliot stvara bogato nijansiranu i dirljivu dramu, koju je Virdžinija Vulf pozdravila kao „jedan od retkih engleskih romana napisanih za odrasle”.




Meri En Evans (engl. Mary Ann Evans; Vilkšir, 22. novembar 1819 — Čelsi, London, 22. decembar 1880), poznata pod pseudonimom Džordž Eliot (engl. George Eliot), bila je engleska književnica. Pisala je pod muškim imenom kako bi lakše izgradila karijeru pisca.[1]

Biografija
Rođena je 1819. godine u Engleskoj. Odrastala je u vreme kada je industrijalizacija naglo menjala selo.[2] Sa 17 godina, kada joj je majka umrla, preselila se sa ocem u Koventri koji će joj poslužiti kao inspiracija za izmišljeni grad Midlmarč.[2] Odgajana je u revnosnoj pobožnosti.[3] U Koventriju se sprijateljila sa slobodoumnim intelektualcima koji su toliko uticali na nju da je počela da preispituje hrišćanstvo i prestala da ide u crkvu, što je izazvalo razmirice sa njenim ocem.[4] Njeno prvo veće književno delo je tako zapravo bio prevod, sa nemačkog na engleski, knjige Das Leben Jesu kritisch bearbeitet odnosno Isusov život, kritički ispitan, kog je napisao David Straus, poznanik Brajevih[5]. Pošto je njen otac umro, najpre je neko vreme putovala dok se nije zaposlila kao urednica u levo orijentisanom časopisu Vestministerska revija.[2] Tu se upoznala sa Herbertom Spenserom,[4] a zatim i sa filozofom i kritičarem Džordžom Henrijem Luisom koji je u to vreme bio oženjen iako je bio rastavljen od svoje žene, i njihova veza je zbog toga naišla na neodobravanje. Luis je podržavao njene književne aspiracije.

Godine 1880, dve godine nakon njegove smrti, Meri En se udala za 20 godina mlađeg bankara Džona Krosa,[2] koji je prve noći medenog meseca u Veneciji sa terase njihovog apartmana pao u kanal. Sumnja se da je inače nestabilni Kros pokušao samoubistvo.[6] Preživeo je, a par se vratio u Englesku, gde su se uselili u novu kuću u Čelsiju u Londonu. Meri En (sada Kros) je međutim obolela od infekcije grla što je, zajedno sa bolešću bubrega od koje je patila više godina, dovelo do njene smrti 22. decembra 1880. godine u 61. godini.


Naslovna strana Sajles Marnera, 1907, ilustrovao Hju Tomson
Delo
Počela je da objavljuje pod pseudonimom ne samo da bi se probila u književnosti koja je u to vreme mahom bila muški posao, već i zato da bi izbegla uticaj onih koji su je osuđivali zbog neozvaničene veze sa Luisom.[2] Pseudonim je skovala prema Luisovom imenu.[6] Njene prve priče su se pojavile u Blekvud magazinu 1857. Objavila ih je potom pod naslovom Scene iz svešteničkog života 1858. i inspirisane su njenim ranim životom na selu.[6] Usledio je roman Adam Bid 1859, koji je opisala kao seosku priču - punu kravljeg daha i mirisa sena punu humora i minucioznog realističkog pripovedanja.[7] Potom je objavila roman Vodenica na Flosi 1860, a 1861. Sajles Marner. Objavljivala je i poeziju, mada je uglavnom poznata kao prozni pisac, naročito van engleskog govornog područja. Njena najpoznatija pesma je Oh mogu li da se nevidljiva približim horu.[4]. Roman Midlmarč: studija provincijskog života je objavljivan u delovima, njih osam, od 1871 do 1872.[2] Napisala je i roman Danijel Deronda 1876. U njenom delu se oseća filozofki i religiozni uticaj mislilaca koje je prevodila na engleski - Fojerbaha i Spinoze,[6] a zatim i Ogista Konta Herberta Spensera[3][7] Teme o kojima je pisala su muzika, umetnost, položaj žene u društvu 19. veka, pitanja morala.[4] Iako se smatra realističkim piscem u ravni sa Tekerijem koji je pisao o višim slojevima društva kao ona o ruralnim[3], u svom delu je razvila psihološku analizu likova i u tome je prethodnica modernog romana.[7] Uprkos tome šti je bila moralistički nastrojena - i pored toga što je njen `divlji brak` bio društveno osuđivan - Eliot je imala humoristični pogled na svet i saosećanje za razliku od ciničnog Tekerija.[3]

Recepcija
Virdžinija Vulf je Midlmarč nazvala prekrasnom knjigom koja je uprkos svojim nedostacima jedan od retkih romana pisanih za odrasle na engleskom jeziku.[6] I savremeni pisci poput Džulijana Barnsa i drugih dele to mišljenje.

Zanimljivosti
Džordž Eliot je izumela reč pop koja se odnosi na popularnu muziku. U pismu iz 1862. pisala je prijatelju o koncertu koji joj se nije dopao zato što je imao previše popa.