pregleda

Nikolaj Gogolj - KRALJ DUHOVA (Plava ptica br. 16)


Cena:
2.490 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

alenemigrant (3852)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7905

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Plava ptica, knj. 16

Autor - osoba Gogolj, Nikolaj Vasiljevič
Naslov Kralj duhova i druge strašne i fantastične priče / napisao Nikolaj V. Gogolj ; [preveo P. Poljakov ; ilustracije Nikola Piščenko]
Jedinstveni naslov Večera na hutore bliz dikanЬki. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1980
Izdanje Preštampano izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980
Fizički opis 242 str. : ilustr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Poljakov, P.
Piščenko, Nikola
Zbirka Plava ptica ; ǂknj. ǂ16
Napomene Prevod dela: Večera na hutore bliz dikanЬki.

Omot minimalno iskrzan, na rikni malo izlizan i isflekan (v. sliku) unutra odlično očuvano.

Rusko narodno predanje, kao i narodna predanja brojnih drugih podneblja, obiluje pričama i po- vestima u kojima se nadnaravno prepliće sa stvarnim, odzvanjajući odjekom prastarih kultova, praznoverja, zaštitnih vradžbina i snoviđenja. Najcrnja, čudovišna bića javljaju se u tim pripovestima, sa bolesnom, zlom namerom da ljudima donesu najstrašnije nesreće. Ali, narodna mašta nije ispredala šuplje priče, ispraznog zastrašivanja radi, uživajući u užasnim fantazijama zbog njih samih; lako se, naime, da videti da svaka od priča nosi u sebi duboku moralnu pouku.
Nema nikakve sumnje, naime, da su strašna prikazanja iz tog demonskog panoptikuma – ti vampiri, veštice, duhovi, đavoli, i mnoga druga neimenovana čudovišta – prvenstveno simboličkog karaktera, i da se u ljudskom životu javljaju kao vesnici i izvršioci kazni dodeljenih onima koji su se ogrešili o osnovne ljudske vrline. Oni koji obično stradaju su podlaci, kukavice, kradljivci, ubice, lenjivci, proždrljivci, lakomci, silnici; samo su slučajne, usputne žrtve nevina ljudska bića, koja u tom slučaju, u skladu sa hrišćanskom moralističkom tradicijom, ispaštaju grehe drugih, često nekog iz vlastitog kolena.
Šaroliku lepezu tih narodnih predanja, verno čuvajući njihov izvorni duh, majstorski je u ovoj knjizi literarno uobličio veliki ruski klasik, Nikolaj Gogolj.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj-Janovski rođen je 1. aprila 1809. godine u selu Veliki Soročonci, nedaleko od Poltave, u porodici neznatnih vlastelina, Vasilija Afanasjeviča, poklonika pozorišta i autora nekoliko komedija, i Marije Ivanovne, vrlo religiozne žene, starinskih nazora. Od 1821-1828. pohađa gimnaziju u Nježinu. Premda nije bio preterano prilježan učenik, Gogolj sa grupom školskih drugova osniva đačko pozorište, učestvujući u njegovom radu kao scenarista, režiser, scenograf i glumac. Takođe pokreće više đačkih rukopisnih časopisa i almanaha (Meteor književnosti, Zvezda, Severna zora) gde objavljuje svoje prve radove. Tokom školovanja, marta 1825, iznenada mu umire otac, o čemu šesnaestogodišnji Nikoša saznaje tek posle mesec dana. To ostavlja dubok trag na njegov dalji duševni razvoj, posebno na odnos prema smrti.
Posle završene mature, decembra 1828, Gogolj stiže u Petrograd i ubrzo stupa u državnu službu kao činovnik ministarstva unutrašnjih dela. Već sledeće 1829. godine, u zasebnom izdanju štampa „idilu u slikama“ Hans Kjuheljgarden, čiji će gotovo čitav tiraž uništiti, pošto je u Moskovskom telegrafu pročitao negativni prikaz N. A. Poljevova. Jedno kratko vreme tokom 1830/31. predaje istoriju u ženskoj školi. Iste godine, upoznaje se sa Žukovskim i Pletnjovom, a preko njih i sa Puškinom. Nakon objavljivanja prve zbrke priča Večeri u selcetu bluzu Dikanjke (1831/32) sazdanoj na stilizaciji usmenog kazivanja i iluziji skaza, kako već o tome kasnije piše Boris Ejhenbaum, Gogolj doživljava prvi značajni književni uspeh. Puškin knjigu dočekuje sa oduševljenjem i pohvalama („kakva veselost i iskrenost, bez imalo izveštačenosti; u našoj književnosti nije bilo ničeg sličnog“), i objavljuje vrlo pohvalnu recenziju u svom časopisu Savremenik, čiji će saradnik ubrzo posatati i sam Gogolj. Time počinje najuspešnija decenija piščevog života, tokom koje je objavio gotovo sva svoja značajna ostvarenja. U školskoj 1834/35. predaje istoriju na Petrogradskom univerzitetu, a već 1835. objavljuje dve nove zbirke – Mirgorod, gde su skupljene novele iz ukrajinskog varoškog života, među njima i „Taras Buljba“, kao i zbornik mešovitih proznih tekstova, Arabeske, u kojem se pored literarnih, filozofskih i likovnih eseja nalaze i tri dela iz zamišljenog, ali nikad do kraja uobličenog ciklusa Petrogradske pripovetke (pored „Nevskog prospekta“, „Portreta“ i „Zapisa ludaka“ iz date zbirke, u taj ciklus se svrtstavaju i priče „Nos“ i „Kočija“ iz 1836, te „Šinjel“ i „Rim“ iz 1842). Naredna, 1836. godina na pozornicu izvodi Gogolja kao dramskog pisca – u Moskvi i Petrogradu postavljene su njegove najpoznatije komedije – Revizor i Ženidba, ali bez većeg uspeha kod šire publike.
Juna 1836. Nikolaj Vasiljevič kreće na put po zapadnoj Evropi, boravi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj, a najviše u Italiji. Putovanje traje punih 12 godina, u Rusiju dolazi na kratko, u dva navrata, 1839/40, a zatim i u zimu 1841/42, kada objavljuje Mrtve duše, te prvo izdanje Sabranih dela. Posle toga, Gogolj zapada u dramatičnu stvaralačku krizu, praćenu ozbiljnom duševnom pometnjom. Pokušava da do kraja ostvari zamisao o troelnom sklopu Mrtvih duša, i nezadovoljan napisanim, sredinom 1845. spaljuje nedovršeni rukopis. 1847. objavljuje knjigu moralističke i religiozne proze Izabrana mesta iz prepiske s prijateljima koja je dočekana „na nož“. U proleće 1848. odlazi na hodočašće u Palestinu, posle čega se vraća u Rusiju i uglavnom živi u Moskvi, kod prijatelja A. P. Tolstoja, u kući na Velikoj Nikitinskoj ulici. Potpuno se predaje duhovnom podvizanju, piše „Razmišljanja o božastvenoj liturgiji“ i niz ispovednih i religioznih spisa, koji su objavljeni posthumno. Početkom 1852. prestaje da uzima hranu i odbija medicinsku pomoć. U noći između 11. i 12. februara (po starom kalendaru) pali završenu verziju drugog dela Mrtvih duša i ubrzo posle toga, 21. februra 1852, umire. Sahranjen je na groblju manastira Svetog Danila u Moskvi, a 1931. njegovi posmrtni ostaci preneti su na Novodevičje groblje. Nedugo posle toga, 1940, pored Gogolja je sahranjen Mihail Bulgakov.
KC novo (K)


Predmet: 76027297
Plava ptica, knj. 16

Autor - osoba Gogolj, Nikolaj Vasiljevič
Naslov Kralj duhova i druge strašne i fantastične priče / napisao Nikolaj V. Gogolj ; [preveo P. Poljakov ; ilustracije Nikola Piščenko]
Jedinstveni naslov Večera na hutore bliz dikanЬki. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1980
Izdanje Preštampano izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980
Fizički opis 242 str. : ilustr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Poljakov, P.
Piščenko, Nikola
Zbirka Plava ptica ; ǂknj. ǂ16
Napomene Prevod dela: Večera na hutore bliz dikanЬki.

Omot minimalno iskrzan, na rikni malo izlizan i isflekan (v. sliku) unutra odlično očuvano.

Rusko narodno predanje, kao i narodna predanja brojnih drugih podneblja, obiluje pričama i po- vestima u kojima se nadnaravno prepliće sa stvarnim, odzvanjajući odjekom prastarih kultova, praznoverja, zaštitnih vradžbina i snoviđenja. Najcrnja, čudovišna bića javljaju se u tim pripovestima, sa bolesnom, zlom namerom da ljudima donesu najstrašnije nesreće. Ali, narodna mašta nije ispredala šuplje priče, ispraznog zastrašivanja radi, uživajući u užasnim fantazijama zbog njih samih; lako se, naime, da videti da svaka od priča nosi u sebi duboku moralnu pouku.
Nema nikakve sumnje, naime, da su strašna prikazanja iz tog demonskog panoptikuma – ti vampiri, veštice, duhovi, đavoli, i mnoga druga neimenovana čudovišta – prvenstveno simboličkog karaktera, i da se u ljudskom životu javljaju kao vesnici i izvršioci kazni dodeljenih onima koji su se ogrešili o osnovne ljudske vrline. Oni koji obično stradaju su podlaci, kukavice, kradljivci, ubice, lenjivci, proždrljivci, lakomci, silnici; samo su slučajne, usputne žrtve nevina ljudska bića, koja u tom slučaju, u skladu sa hrišćanskom moralističkom tradicijom, ispaštaju grehe drugih, često nekog iz vlastitog kolena.
Šaroliku lepezu tih narodnih predanja, verno čuvajući njihov izvorni duh, majstorski je u ovoj knjizi literarno uobličio veliki ruski klasik, Nikolaj Gogolj.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj-Janovski rođen je 1. aprila 1809. godine u selu Veliki Soročonci, nedaleko od Poltave, u porodici neznatnih vlastelina, Vasilija Afanasjeviča, poklonika pozorišta i autora nekoliko komedija, i Marije Ivanovne, vrlo religiozne žene, starinskih nazora. Od 1821-1828. pohađa gimnaziju u Nježinu. Premda nije bio preterano prilježan učenik, Gogolj sa grupom školskih drugova osniva đačko pozorište, učestvujući u njegovom radu kao scenarista, režiser, scenograf i glumac. Takođe pokreće više đačkih rukopisnih časopisa i almanaha (Meteor književnosti, Zvezda, Severna zora) gde objavljuje svoje prve radove. Tokom školovanja, marta 1825, iznenada mu umire otac, o čemu šesnaestogodišnji Nikoša saznaje tek posle mesec dana. To ostavlja dubok trag na njegov dalji duševni razvoj, posebno na odnos prema smrti.
Posle završene mature, decembra 1828, Gogolj stiže u Petrograd i ubrzo stupa u državnu službu kao činovnik ministarstva unutrašnjih dela. Već sledeće 1829. godine, u zasebnom izdanju štampa „idilu u slikama“ Hans Kjuheljgarden, čiji će gotovo čitav tiraž uništiti, pošto je u Moskovskom telegrafu pročitao negativni prikaz N. A. Poljevova. Jedno kratko vreme tokom 1830/31. predaje istoriju u ženskoj školi. Iste godine, upoznaje se sa Žukovskim i Pletnjovom, a preko njih i sa Puškinom. Nakon objavljivanja prve zbrke priča Večeri u selcetu bluzu Dikanjke (1831/32) sazdanoj na stilizaciji usmenog kazivanja i iluziji skaza, kako već o tome kasnije piše Boris Ejhenbaum, Gogolj doživljava prvi značajni književni uspeh. Puškin knjigu dočekuje sa oduševljenjem i pohvalama („kakva veselost i iskrenost, bez imalo izveštačenosti; u našoj književnosti nije bilo ničeg sličnog“), i objavljuje vrlo pohvalnu recenziju u svom časopisu Savremenik, čiji će saradnik ubrzo posatati i sam Gogolj. Time počinje najuspešnija decenija piščevog života, tokom koje je objavio gotovo sva svoja značajna ostvarenja. U školskoj 1834/35. predaje istoriju na Petrogradskom univerzitetu, a već 1835. objavljuje dve nove zbirke – Mirgorod, gde su skupljene novele iz ukrajinskog varoškog života, među njima i „Taras Buljba“, kao i zbornik mešovitih proznih tekstova, Arabeske, u kojem se pored literarnih, filozofskih i likovnih eseja nalaze i tri dela iz zamišljenog, ali nikad do kraja uobličenog ciklusa Petrogradske pripovetke (pored „Nevskog prospekta“, „Portreta“ i „Zapisa ludaka“ iz date zbirke, u taj ciklus se svrtstavaju i priče „Nos“ i „Kočija“ iz 1836, te „Šinjel“ i „Rim“ iz 1842). Naredna, 1836. godina na pozornicu izvodi Gogolja kao dramskog pisca – u Moskvi i Petrogradu postavljene su njegove najpoznatije komedije – Revizor i Ženidba, ali bez većeg uspeha kod šire publike.
Juna 1836. Nikolaj Vasiljevič kreće na put po zapadnoj Evropi, boravi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj, a najviše u Italiji. Putovanje traje punih 12 godina, u Rusiju dolazi na kratko, u dva navrata, 1839/40, a zatim i u zimu 1841/42, kada objavljuje Mrtve duše, te prvo izdanje Sabranih dela. Posle toga, Gogolj zapada u dramatičnu stvaralačku krizu, praćenu ozbiljnom duševnom pometnjom. Pokušava da do kraja ostvari zamisao o troelnom sklopu Mrtvih duša, i nezadovoljan napisanim, sredinom 1845. spaljuje nedovršeni rukopis. 1847. objavljuje knjigu moralističke i religiozne proze Izabrana mesta iz prepiske s prijateljima koja je dočekana „na nož“. U proleće 1848. odlazi na hodočašće u Palestinu, posle čega se vraća u Rusiju i uglavnom živi u Moskvi, kod prijatelja A. P. Tolstoja, u kući na Velikoj Nikitinskoj ulici. Potpuno se predaje duhovnom podvizanju, piše „Razmišljanja o božastvenoj liturgiji“ i niz ispovednih i religioznih spisa, koji su objavljeni posthumno. Početkom 1852. prestaje da uzima hranu i odbija medicinsku pomoć. U noći između 11. i 12. februara (po starom kalendaru) pali završenu verziju drugog dela Mrtvih duša i ubrzo posle toga, 21. februra 1852, umire. Sahranjen je na groblju manastira Svetog Danila u Moskvi, a 1931. njegovi posmrtni ostaci preneti su na Novodevičje groblje. Nedugo posle toga, 1940, pored Gogolja je sahranjen Mihail Bulgakov.
KC novo (K)
76027297 Nikolaj Gogolj - KRALJ DUHOVA (Plava ptica br. 16)

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.