ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Rable, Fransoa, 149?-1553 = Rabelais, François, 149?-1553
Naslov Gargantua i Pantagruel / Fransoa Rable ; prevod Stanislav Vinaver ; predgovor Dragan Stojanović ; ilustracije Gistav Dore
Jedinstveni naslov ǂLa ǂvie tres horrifique du Garantua pere de Pantagruel. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Beograd : K. Vinaver : S. Vinaver : D. Stojanović : D. Živković : Z. Živković, 1989 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 2 knj. (435; 309) : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955
Stojanović, Dragan, 1945- = Stojanović, Dragan, 1945-
Dore, Gistav, 1832-1883 = Doré, Gustave, 1832-1883
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetska književnost
Napomene Prevod dela: La vie tres horrifique du Gargantua pere de Pantagruel.
Predmetne odrednice Rable, Fransoa, 1494-1553

Jedna od najuzbudljivijih i najsočnijih knjiga svetske književnosti svih vremena. .. živa pripovedačka enciklopedija autentičnog renesansnog humanizma. .. U svom delu Rable je samo pošao od legendarne hronike o džinu-junaku Gargantui, isto onako kao što su se postojećim legendama poslužili i drugi veliki stvaraoci (Šekspir u Hamletu i Gete u Faustu). U basnoslovnu potku pričanja, koja je sva od neverovatnih dogodovština i grotesknih elemenata, on je upleo izvanredno bogatstvo svojih realnih zapažanja. .. Alegorija o džin-junaku Gargantui sinula je novim umetničkim sjajem i smislom.
Fransoa Rable

Fransoa Rable (fr. Franç ois Rabelais) (Chinon, Indre-et-Loire, oko 1494. – Pariz, 9. april 1553) –francuski humanist, pripovedač, lekar i monah.
Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. U mladosti je bio monah (franjevac pa benediktanac). Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita „jeretičke“ knjige, napušta manastir („brlog lenjosti i pohote“), studira medicinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Rable je imao bezgranično poverenje u prirodu i nauku. Poklonik je antike, uvek žedan novih saznanja.
Godine 1532. je doktor u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i „Medicinska pisma“ Đovannija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah („La Pantagrueline prognostication“). Životno delo mu je fantastično – satirični roman „ Gargantua i Pantagruel“ kojim je izrazio ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Kao lični doktor kardinala, ambasadora pri Vatikanu, boravi u više navrata u Rimu, gdje proširuje svoje znanje studijem arheologije, botanike i arhitekture.
MG62 (N)