ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 421
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Marina Ivanovna Cvetajeva (rus. Мари́на Ива́новна Цвета́ева; Moskva, 8. oktobar 1892 — Jelabuga, 31. avgust 1941) je bila ruska i sovjetska lirska pesnikinja i pisac.[1] Bavila se temama ženske seksualnosti i emocija. U svome delu je kombinovala suprotstavljene škole akmeizma i simbolizma. Studije je završila na poznatom francuskom univerzitetu Sorbona.

Biografija
Detinjstvo i mladost

Marina Cvetajeva. 1911. god. Fotografija Maksimilijana Vološina
Marina Cvetajeva rođena je 26. septembra (8. oktobra) 1892. godine u Moskvi. Cvetajeva je slavila svoj rođendan 9. oktobra, povezujući ga sa praznikom apostola Jovana po pravoslavnomu kalendaru, što je takođe napomenula u nekoliko svojih dela[2][3][4][5]. Njen otac, Ivan Vladimirovič Cvetajev, bio je profesor na Moskovskom univerzitetu, poznati filolog i likovni kritičar, kasnije je postao direktor muzeja Rumjancev i osnivač Puškinovog muzeja likovnih umetnosti. Njena majka, Marija Mejn (po poreklu - iz rusifikovane poljsko-nemačke porodice), bila je pijanistkinja, učenica Nikolaja Rubinštajna. Marina je imala mlađu sestru Anastasiju, polubrata Andreja i sestru Valeriju.

Cvetajeva je već sa šest godina počela da piše stihove, i to ne samo na ruskom, već i na francuskom i nemačkom jeziku. Ogroman uticaj na formiranje njenog karaktera imala je majka koja je sanjala da svoju ćerku vidi kao muzičarku. Od 1899. do 1902. godine Cvetajeva je studirala u muzičkoj javnoj školi V. J. Zograf-Plaksina u razredu klavira. Od oca je nasledila ljubav prema drevnoj mitologiji, koja se kasnije odrazila na njene pesme[6].

Od 1901. do 1902. godine pohađala je Četvrtu gimnaziju. U jesen 1902. godine, njena majka je obolela od tubrerkuloze zbog čega su ona i njena porodica otputovali na Italijansku rivijeru, živeći u Nervi kod Đenove. Od 1903. do 1904. godine bila je u francuskom ženskom internatu Lakaz u Lozani, a od 1904. do 1905. godine u ženskom internatu Brinkman u Frajburgu.

Krajem leta 1905. Cvetajevi su se vratili u Rusiju. Marina je zajedno sa majkom i sestrom Anastasijom živela u Jalti, gde se pripremala za upis u gimnaziju. U leto 1906. I. V. Cvetajev preselio ih je u Tarusu, gde je 5. jula preminula M. A. Cvetajeva.

U septembru 1906. godine, Cvetajeva je upisala četvrti razred ženske gimnazije pod imenom V. P. von Derviz, iz koga je šest meseci kasnije proterana zbog slobodoumnog razmišljanja i drskosti. Nije se zadržala ni u Alferovoj gimnaziji. U septembru 1908. godine upisala je šesti razred ženske gimnazije M. T. Brjuhonenko[7], a diplomirala je dve godine kasnije.

U leto 1909. godine, Cvetajeva je otišla na svoje prvo samostalno putovanje u inostranstvo. U Parizu je upisala letnji univerzitetski kurs starofrancuske književnosti.

Početak stvaralaštva

Marina Cvetjaeva sa autogramom. Fotografija iz 1917. godine.
U jesen 1909. godine, Cvetajeva je prisustvovala predavanjima i sastancima klubova u izdavačkoj kući Musaget, moskovskih simbolista, godinu dana kasnije prisustvovala je sastancima kruga Mladi Musaget, što je uvelike proširilo krug njenih književnih poznanstava.

U septembru - oktobru 1910. godine, Cvetajeva je na svoj račun u štampariji A. I. Mamontova štampala prvu zbirku pesama «Večernji album», koja je uglavnom obuhvatala njen školski rad. Zbirka je posvećena uspomeni na Mariju Baškircevu koja naglašava njen izgled dnevnika. Njen rad je privukao pažnju poznatih pesnika: Valerija Brjusova, Maksimilijana Vološina i Nikolaja Gumiljeva. Tokom zime 1910/1911. Cvetajeva je napisala svoj prvi kritički članak, «Čarolija u Brjusovim pesmama ».

Krajem 1910. godine, Cvetajeva se sastala u Moskvi sa pesnikom i književnim kritičarem Maksimilijanom Vološinom [8]. Sledeće godine ona posećuje čuvenu Vološinovu „Kuću pesnika“ na Krimu [8]. Na istom mestu, u Koktebelju, maja 1911. godine, Cvetajeva je upoznala Sergeja Efrona, a 29. januara 1912. venčali su se u crkvi Hristovog rođenja u Moskvi. U septembru iste godine Marina i Sergej su dobili kćerku Arijadnu. U narednim godinama, sve do revolucije, porodica je više puta provodila leta na Krimu kod Vološinove dače. Kasnije, u izgnanstvu, Cvetajeva je izjavila da je to bio najsrećniji period u njenom životu: «Koktebelj 1911. godina — je najsrećnija godina mog života, nijedan ruski sjaj ne može zaseniti taj sjaj“, „Koktebelj i češka sela su mesta moje duše »[8].

U februaru 1912. godine objavljena je druga zbirka Cvetajeva, `Čarobna lampa`. U martu 1913. godine objavljena je treća - „Iz dve knjige“.

Oktobra 1914. godine, Cvetajeva je upoznala pesnikinju i prevoditeljku Sofiju Parnok. Njihova romantična veza trajala je do 1916. godine.[9]. Cvetajeva je posvetila Parnokovoj ciklus pesama «Devojka». Cvetajeva i Parnokova raskinule su 1916. godine, a Marina se vratila suprugu Sergeju Efronu. Opisala je odnose sa Parnokovom kao `prvu katastrofu u njenom životu`.

U leto 1916. godine Cvetajeva je stigla u grad Aleksandrov, gde je živela njena sestra Anastasija Cvetajeva sa suprugom Mauricijom Mincom i sinom Andrejem. Stvaralaštvo Cvetajeve u Aleksandrovu („Ahmatova“, „Stihovi o Moskvi“ i drugo), poznato je kao „Aleksandrovo leto Marine Cvetajeve“.

Građanski rat (1917—1922)
Cvetajeva je 1917. godine rodila ćerku Irinu, koja je nakon 3 godine umrla u skloništu u Kuncevu od gladi. Godine građanskog rata su bile za Cvetajevu veoma teške. Od 1918. godine, Sergej Efron služio je u redovima Dobrovoljačke vojske na jugu Rusije. Cvetajeva je živela u Moskvi, u Borisoglebskoj ulici, od novembra 1918. službovala je u odeljenju za informacije Komesarijata za nacionalnosti (Narkomnats), aprila 1919. - u Centralnom odboru za brigu o zatvorenicima i izbeglicama (Centerplenbež), novembra 1920. - u pozorišnom odeljenju Narodnog komesarijata za obrazovanje. Tokom ovih godina napisala je niz pesama «Stan labuda», prožet simpatijom prema belom pokretu. U godinama 1918-1920. Tsvetajeva piše romantične predstave, poeme «Jegoruška», «Car -devojka», «Na crvenom konju».

Od januara 1921. godine, Cvetajeva je redovno pohađala književne večeri Sveruske unije pesnika i sastanke Nikitinskog subotnjika i čitala svoja nova dela. U martu 1921. godine, Cvetajeva je započela dugo prijateljstvo sa princom Sergejem Volkonskim. Efron je tada već bio u Pragu, gde je studirao na Karlovom univerzitetu. Tamo ga je sreo I. Erenburg, koji je bio na poslovnom putovanju u inostranstvu, i preneo mu pismo od Cvetajeve. U julu je Cvetajeva, takođe preko Erenburga, primila prvo pismo nakon 3 i po godine od svog supruga. Krajem godine počela je da se priprema za odlazak iz Rusije: prepisivala je rukopise, stavljala u red arhivu, delila i prodavala stvari.

Početkom 1922. u Moskvi je objavljena zbirka «Vrsta», toplo prihvaćena od strane čitalaca i kritičara, a u Berlinu je objavljena zbirka «Odvajanje» sa potpunom verzijom pesme «Na crvenom konju».

Emigracija (1922—1939)
Cvetajeva je 11. maja 1922. godina sa ćerkom napustila Moskvu i otputovala za Rigu, odakle su vozom otputovale za Berlin. Nakon kraćeg boravka u Berlinu, živela je na periferiji Praga tri godine. U Češkoj je napisala poznate poeme «Pesma gori» i «Pesma o kraju», posvećene ljubavniku Konstantinu Rodzeviču. U 1925. godini, nakon rođenja sina Georgija, porodica se preselila u Pariz. Tamo je na Cvetajevu uveliko uticala atmosfera koja se razvijala oko nje zbog aktivnosti njenog supruga. Efron je optužen da ga je vrbovao NKVD i učestvovao u zaveri protiv Ljova Sedova, sina Trockog.

U maju 1926. godine, na inicijativu Borisa Pasternaka Cvetajeva je počela prepisku sa austrijskim pesnikom Rajnerom Marijom Rilkeom, koji je u tom periodu živeo u Švajcarskoj. Ta se prepiska završava krajem iste godine smrću Rilkea. U ovom periodu, Cvetajeva je učestvovala u objavljivanju časopisa `Vrsta` (Pariz, 1926-1928) u kome su objavljene neke od njenih kompozicija («Pesma gori», drama «Tezej», poeme «S mora» i «Nova godina» u znak sećanja na Rilkea).


Tokom vremena provedenog u egzilu, prepiska Cvetajeve sa Borisom Pasternakomnije prestajala[10].

Većina Cvetajevih dela nastalih u egzilu ostalo je neobjavljeno. U 1928. godini u Parizu je objavljena poslednja životna zbirka pesnikinje — «Posle Rusije», koja je obuhvatala pesme iz perioda 1922-1925. godine. Kasnije Cvetajeva o tome piše ovako: « Moj neuspeh u emigraciji je što nisam emigrant u duši, to jest po vazduhu i dometu sam— tamo, tuda, otuda…»[11]

U 1930. godini napisala je ciklus pesama «Majakovskom» (do smrti Vladimira Majakovskog), čije je samoubistvo veoma pogodilo Cvetajevu.

Za razliku od pesama koje nisu primile priznanje u inostranom okruženju, njena proza je uživala u uspehu, koji je zauzimao glavno mesto u njenom delu 1930-ih („Emigracija me čini proznim piscem ...“). U to vreme objavljeni su «Moj Puškin» (1937), «Majka i muzika» (1935), «Dom u Starogo Pimena» (1934), «Priča o Sonječki» (1938), memoari o Maksimilijanu Vološinu («Živi o živom», 1933), Mihailu Kuzminu, Andree Belom («Duh koji pleni», 1934) i dr.

Od 1930-ih, Cvetajeva i njena porodica živeli su gotovo u siromaštvu. Finansijski joj je malo pomagala Saloma Andronikova.


Cvetajeva je izjavila: `Niko ne može zamisliti siromaštvo u kojem živimo. Moj jedini prihod je od onoga što pišem. Moj muž je bolestan i ne može da radi. Moja ćerka groš zarađuje vezenjem. Imam sina, on ima osam godina. Nas četvoro živimo od ovog novca. Drugim rečima, polako umiremo od gladi.`

Živeći u Parizu, Cvetajeva je osećala akutnu nostalgiju za Rusijom, što se odrazilo u njenim pesmama.

Arijadna je 15. marta 1937. godine otputovala u Moskvu. Ona se prva iz porodice vratila u svoju domovinu. [12]. Efron je 10. oktobra iste godine, pobegao iz Francuske, umešan u politički atentat. [13].

Povratak u SSSR (1939—1941)

Kuća u Boljševu,
gde je 19. juna 1939. godine živela
Marina Cvetajeva
Cvetajeva se 1939. godine vratila u SSSR nakon što su njen suprug i ćerka živeli na dači NKVD-a u Boljševu (sada Memorijalna kuća-muzej M. I. Cvetajeva u Boljševu [14]), bili su komšije sa bračnim parom Klepinin. Dana 27. avgusta uhapšena je ćerka Arijadna, 10. oktobra – Efron koji je 16. oktobra 1941. godine streljan u Lubjanki[15]. Arijadna je, nakon petnaest godina zatvora i progonstva, rehabilitovana 1955. godine. U ovom periodu, Cvetajeva praktično nije pisala stihove, zarađivala je malo novca prevođenjem.

Rat je zadesio Cvetajevu dok je prevodila za Federika Garsiju Lorku. Rad je prekinut 8. avgusta, Cvetajeva i njen sin ukrcali su se na brod za evakuaciju. Dana 18. avgusta je stigla sa nekoliko pisaca u grad Jelabuga na Kami. U Čistopolju, gde su bili uglavnom evakuisani pisci, Cvetajeva je dobila saglasnost da se registruju i ostavila izjavu: „Odboru Književnog fonda. Molim vas prihvatite me da radim kao perač sudova u otvorenoj kantini Književnog fonda. 26. avgusta 1941[16]. Ona se 28. avgusta vratila u Jelabugu sa namerom da se preseli u Čistopolj.

Samoubistvo i misterija groba

Dom Brodeljščikovih u Jelabugi, gde se obesila Marina Cvetajeva
Cvetajeva je 31. avgusta 1941. godine izvršila samoubistvo (obesila se) u kući Brodeljščikovih[17], gde je zajedno sa sinom živela pod kirijom. Ostavila je tri beleške: onima koji će je sahraniti (ta beleška je kasnije postala poznata pod kodnim imenom `evakuisana`), Asejevu i sinu [18]. Originalna beleška «evakuisana» nije sačuvana (policija je zaplenila kao dokaz a potom je izgubljena), njen tekst je poznat iz sećanja Georgija Efrona.

Beleška sinu:

Murljiga! Oprosti mi, ali više nisam mogla. Ozbiljno sam bolestna, to više nisam ja. Volim te ludo. Shvati da više ne mogu da živim. Reci tati i Arijadni— ako ih vidiš — da sam h volela do poslednjeg trenutka.

Beleška Asejevu:

Dragi Nikolaju Nikolajeviču! Poštovane sestre Sinjakov! Zamolila bih Vas da Mura povedete sa sobom u Čistopolj — i tamo ga upišite na studije. Ne mogu ništa drugo učiniti za njega i samo bih ga upropastiti. Imam 450 rubalja u torbi i pokušaj da prodaš sve moje stvari. U sanduku je nekoliko rukopisanih knjiga poezije i svežanj sa proznim delima. Ja Vam ih poveravam. Pazite na mog dragog Mura, on je vrlo krhkog zdravlja. Volite ga kao sina zaslužio je. A meni oprostite. Nisam mogla više da izdržim. MC. Ne napuštajte ga. Bila bih izuzetno srećna da živi sa Vama. Ako odete vodite ga sa sobom. Ne napuštajte ga!

Beleška «evakuisana»:

Dragi drugovi! Ne napuštajte Mura. Molim vas da ga odvedete u Čistopolj kod N. N. Asejeva. Parni čamci su zastrašujući, molim vas da ga ne šaljete samog. Pomozite mu sa svojim prtljagom - spakujte ga i odnesite. U Čistopolju se nadam prodaji mojih stvari. Želim da Mur živi i studira. Sa mnom bi propao. Adr. Asejeva je na koverti. Ne sahranjujte žive! Proverite dobro.


Grob Cvetajeve (Jelabuga, Tatarstan)
Marina Cvetajeva je sahranjena 2. septembra 1941. godine goda na Petropavlovskom groblju u Jelabugi. Tačna lokacija njenog groba nije poznata. Na južnoj strani groblja, kraj kamenog zida gde se nalazi njeno poslednje utočište, 1960. godine sestra pesnikinje, Anastasija Cvetajeva, „između četiri nepoznata groba iz 1941. godine“ postavila je krst sa natpisom „Marina Cvetajeva je sahranjena na ovom delu groblja“[19]. Godine 1970. na ovom mestu je sagrađen granitni nadgrobni spomenik. [20]. Kasnije, kad je imala već preko 90 godina, Anastasija Cvetajeva je počela da tvrdi da se nadgrobni spomenik nalazi na tačnom mestu sahrane sestre i da su sve sumnje samo nagađanja[21]. Od ranih 2000-ih lokacija granitnog nadgrobnog spomenika uokvirenog pločicama i visećim lancima, odlukom Saveza pisaca Tatarstana naziva se `službenim grobom M. I. Cvetajeve`. Izložba memorijalnog kompleksa M. I. Cvetajeve u Jelabugu takođe prikazuje mapu memorijalnog groba sa Petropavlovskog groblja sa dve «verzije» groba Cvetajeve — prema takozvanoj «čurbanovskoj» verziji i «matvejevskoj» verziji. Među književnim naučnicima i lokalnim istoričarima još uvek nema nijednog dokaznog stanovišta po ovom pitanju[22].

Porodica

Sergej Efron
Ivan Vladimirovič (1847—1913) — otac
Prvi brak (1880—1890) — sa Varvarom Dmitrijevnom Ilovajskom (1858—1890), kćerkom istoričara D. I. Ilovajskog. Deca iz ovog braka:
Valerija Cvetajeva (1883—1966) — organizator, vođa i jedan od nastavnika Državnih kurseva o umetnosti pokreta (1920-ih - 1930-ih, zasnovanih na VKHUTEMAS-u, Moskva [23]
Andrej Cvetajev (1890—1933); V. D. Ilovajska umrla je nekoliko dana nakon rođenja Andreja.[24]
Drugi brak (1891—1906) — sa Marijom Mejn (1868—1906). Deca:
Marina Cvetajeva + Sergej Efron (1893—1941)
Arijadna Sergejevna Efron (1912—1975) — kćerka.
Irina Sergejevna Efron (13.04.1917—15 (16?).02.1920) — kćerka (umrla od posledica siromaštva i gladi u Kuncevu).
Georgij Efron («Mur») (01.02.1925—.07.1944) — sin (poginuo na frontu, prema podacima OBD «Memorijala», sahranjen je u masovnoj grobnici u Braslavu Vitepska oblast, Belorusija)[25]. Njegovi dnevniki izašli (03.1940—08.1943)[26].
Anastasija Cvetajeva (1894—1993) — ruska spisateljica.
Pošto ni kćerka Arijadna ni sin Georgije nisu imali dece, Marina Cvetajeva nije imala direktnih potomaka nakon Arijadnine smrti.

Nakon smrti
Kenotaf Cvetajevoj u Tarusi

Kenotaf Marini Cvetajevoj

Muzej porodici Cvetajevih u Tarusi
Na visokoj obali rijeke Oke, u njenom voljenom gradu Tarusi, po volji Cvetajeve, postavljen je kamen (taruški dolomit) sa natpisom «Marina Cvetajeva bi volela da počiva ovde». Kamen je prvo napravljen naporima Semjona Ostrovskog 1962. godine, ali je potom spomenik uklonjen „kako bi se izbegli problemi“[27], a kasnije je vraćen u mirnija vremena.

Sahrana

Dom M. Cvetajeve. Borisoglebsko predgrađe, Moskva.
Pravoslavlje zabranjuje da se održi opelo samoubicama, ali to može rešiti u posebnom slučaju vladajući episkop, a patrijarh Aleksije II dao je blagoslov da se opeva Cvetajeva. Razlog je bila molba patrijarhu od grupe vernika, uključujući sestru Anastasiju Cvetajevu i đakona Andreja Kurajeva.

Opelo je održano na dan pedesete godišnjice smrti Marine Cvetajeve u moskovskoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg