ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Karli Fjorina (engl. Carly Fiorina; 6. septembar 1954) je američka biznismenka, politička figura. Poznata je i po svojoj poziciji izvršne direktorke u poznatoj kompaniji Hewlett-Packard.

Fjorina se neuspešno kandidovala za senat Sjedinjenih Država 2010. godine i republikansku predsedničku nominaciju 2016. godine. Kao izvršni direktor Hewlett-Packarda od 1999. do 2005. godine, Fjorina je bila prva žena koja je rukovodila kompanijom koja je bila u najuspešnijih 20 koja je svrstana u listu Fortune 500.[2] Godine 2002. godine Fjorina je nadgledala tada najveće spajanje tehnološkog sektora u istoriji, u kojem je firma stekla rivalskog proizvođača ličnih računara, Compaq.[3] Kompanija je nakon toga otpustila 30.000 američkih zaposlenih kako bi spasila 80.000 radnih mesta. Kompanija je tada narasla na 150.000 zaposlenih.[4] U februaru 2005. godine bila je primorana da podnese ostavku na mesto izvršnog direktora i predsedavajućeg, zbog neslaganja u odboru.[5][6]

Takođe je bila savetnica političara Džona Makejna za predsedničke izbore 2008. godine. Godine 2010. osvojila je republikansku kandidaturu za Senat Sjedinjenih Država u Kaliforniji, ali izgubila je izbore od sadašnje kandidatkinje demokrata, Barbare Bokser.[7] Fjorina je bila kandidat za republikansku predsedničku 2016. godinu i sedam dana je bila kandidat za potpredsednika Teda Kruza dok nije obustavio svoju kampanju, postavljajući rekord po najkraćoj kandidaturi za potpredsednika u modernoj američkoj istoriji.[8]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje
Karla Fjorina rođena je 6. septembra 1954. godine u Ostinu u Teksasu.[9] Ime `Karlon`, od koga potiče `Karli`, koristilo se u svakoj generaciji porodice Snid još od građanskog rata.[10] U vreme rođenja, Fjorin otac bio je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Teksasu. Kasnije će postati dekan Pravne škole Univerziteta Djuk, zamenik američkog državnog tužioca i sudije na Apelacionom sudu Sjedinjenih Država.[11] Njena majka je bila apstraktna slikarka.[12] Ona je uglavnom engleskog i nemačkog porekla.

Pohađala je čak 5 srednjih škola. Maturirala je u srednjoj školi u Severnoj Karolini. Diplomirala je filozofiju i srednjovekovnu istoriju na Univerzitetu Stanford.[13]

Kada se udala 1977. godine, ona se sa suprugom preselila u Bolonju, gde je radio na svom diplomskom radu;tamo je predavala engleski jezik italijanskim privrednicima.[14]

Godine 1980. Fjorina je magistrirala poslovnu administraciju iz marketinga na Univerzitetu Merilend u državi. Godine 1989. godine stekla je završila master studije iz menadžmenta, na Masačusetskom tehnološkom institutu.[15]

Poslovna karijera
Godine 1980. Fjorina se pridružila AT&T korporaciji kao pripravnik za prodaju, prodajući telefonske usluge velikim saveznim agencijama.[16] Godine 1990. postala je prva ženska službenica kompanije kao viša potpredsednica koja je nadgledala odeljenje hardvera i sistema kompanije, na kraju predvodeći svoje severnoameričke operacije.[17]

Godine 1995. Fjorina je vodila korporativne operacije za Lucent Technologies. Ona je igrala ključnu ulogu u planiranju i sprovođenju početne javne ponude 1996. godine i uspešne strategije pokretanja akcija i kompanija.

Kasnije 1996. Fjorina je postavljena za predsednicu sektora potrošačkih proizvoda kompanije Lucent Technologies.[18] Godine 1997. imenovana je predsednicom grupe za svetski biznis dobavljača usluga kompanije u iznosu od 19 milijardi američkih dolara, nadgledajući marketing i prodaju najvećeg klijentskog segmenta kompanije. Te godine Fjorina je predsedavala zajedničkim ulaganjem od 2,5 milijarde američkih dolara između potrošačke komunikacije i kompanije Filips. U izdanju časopisa Fortune 500 od 12. oktobra 1998. Fjorina je proglašena za „najmoćniju ženu u američkom poslu“.

Lucent Technologies je otvorila 22.000 radnih mesta i prihod je porastao sa 19 milijardi na 38 milijardi USD, a tržišni udeo kompanije se povećavao u svim regionima za svaki proizvod.[19] Prema magazinu Fortune 500, kompanija je povećala prodaju pozajmljujući novac sopstvenim kupcima, pišući kako je `u urednoj magiji računovodstvene magije novac od kredita počeo da se pojavljuje u firminom bilansu uspeha kao novi prihod, dok se kockast dug skrivao na njegovom saldu kao navodno solidna imovina `.


Karla 2004. godine u kompaniji Hewlett-Packard
U julu 1999. godine kompanija Hewlett-Packard imenovala je nju za poziciju izvršnog direktora, nasledivši Luisa Plata i pobedivši kandidatkinju En Livermor.[20]

Pišući u časopisu Fortune 500 u avgustu 2015. godine, Džefri Sonfild opisao je njeno zapošljavanje kao rezultat `nefunkcionalnog odbora odbora kompanije, ispunjenog sopstvenom otrovanom politikom pa je zaposlio bez iskustva generalnog direktora, niti je bilo intervjua sa odborom.`[21] Fjorina dobila je veću ponudu za potpisivanje od bilo kog od njenih prethodnika, uključujući: 65 miliona američkih dolara ograničene akcije da bi joj nadoknadila opcije koje je ostavila za sobom, bonus za potpisivanje u iznosu od tri miliona dolara, godišnju platu od milion dolara (plus 1.25 do 3,75 miliona američkih dolara godišnjeg bonusa), 36.000 američkih dolara pomoći za hipoteku, dodatak za preseljenje i dozvola (i podsticanje) za korišćenje avionskih kompanija za lične poslove.[22]

Iako je odluka o razdvajanju kompanije za analitičke instrumente kompanije bila pre njenog dolaska, jedna od njenih prvih glavnih odgovornosti kao izvršnog direktora bila je nadgledanje odvajanja jedinice na samostalne jedinice.[23] Fjorina je predložila nabavku tehnološkog servisa kompanije PricewaterhouseCoopers za gotovo 14 milijardi USD, ali je povukla ponudu nakon slabog prijema sa Vol Strita. HP je kasnije kupio Electronic Data Systems, drugu kompaniju za tehnološke usluge, što su neki smatrali validacijom Fiorine strategije.[24]

Fjorina je najavila kupovinu kompanije proizvođača računara Kompak sa zalihama od 25 milijardi dolara, koji je u to vreme bio drugi najveći proizvođač ličnih računara, nakon Del-a. Spajanje Kompak-a stvorilo je najvećeg svetskog proizvođača ličnih računara na nivou isporučenih jedinica.[25]

Fjorina se često sukobljavala sa upravnim odborom kompanije HP i morala se boriti sa njime za spajanje.[26] Valter Hevlet (sin suosnivača kompanije) bio je izvor posebno snažne opozicije. Hevlet je prvobitno glasao sa ostalim članovima odbora da odobre sporazum Kompak, ali kasnije se predomislio.[5] Pokrenuo je borbu protiv napora Fiorine ali je ona pobedila sa glasovima od 51,4% akcionara, a većinu podrške dali su institucionalni akcionari.[27]

Spajanje je u početku bilo ispunjeno gotovo univerzalnim skepticizmom. Izdanje časopisa Fortune 500 , 7. februara 2005., opisalo je njen plan spajanja kao „neuspešan“, a prognozu kao „sumnjivu“.[28]

Pre nego što se Fjorina pridružila kompaniji, holandska podružnica HP-a osnovala je partnerstvo sa kompanijom u Dubaiju, koja je prodavala HP-ove proizvode u Iranu. Pod Fiorinim vođstvom u HP-u, kompanija je prodala štampače i računarske proizvode vredne milion dolara Iranu preko strane podružnice, dok su američke izvozne sankcije bile na snazi.[29]

U intervjuu sa Majkl Isikofom u septembru 2015. godine, Fjorina je rekla da je, u nedeljama posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, dobila telefonski poziv od Majkla Hajdena, tadašnjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, i zatražio pomoć u pružanju HP računara servera NSA-u za prošireni nadzor. Hajden je potvrdio da je zahtev za HP servere podneo kao deo NSA-inog programa za nadgledanje bez naloga za 2001-2007, ali detalji tada nisu otkriveni Fiorini.[30]

Fiorinin prethodnik u HP-u tražio je da je zameni autsajder jer je verovao da je kompanija postala samozadovoljna i da donošenje odluka zasnovano na konsenzusu i da sprečava rast kompanije. Fjorina je uvela tri velike promene nedugo nakon dolaska: zamenu podele profita bonusima dodeljenim ako kompanija ispuni finansijska očekivanja, smanjenje operativnih jedinica sa 83 na 12 i konsolidaciju funkcija.[5]

Fjorina se suočila s neredom među HP-ovim zaposlenicima i tehnološkom zajednicom zbog njene vodeće uloge u rušenju HP-ove egalitarne radne kulture i filozofije vođenja za koju je smatrala da ometa inovacije.[31] Zbog promena u HP-ovoj kulturi i zahteva za dobrovoljnim smanjenjem plata radi sprečavanja otpuštanja (posle čega su usledila najveća otpuštanja u istoriji HP-a), ankete o zadovoljstvu zaposlenih u HP-u - prethodno među najvišim u Americi - otkrile su „široko neraspoloženje“ i nepoverenje u kompaniji.[32]

U januaru 2001. HP je otpustio 1.700 zaposlenih u marketingu. U junu 2001. godine, Fjorina je tražila od zaposlenih da smanje rezanje plata ili da im odvoje vreme za godišnji odmor da smanje dodatne troškove, što je rezultiralo da se više od 80.000 ljudi prijavilo i uštedelo se miliona američkih dolara. Uprkos ovim naporima zaposlenih, Fjorina je u julu najavila da će biti ukidanje 6.000 radnih mesta, što je najveće smanjenje u 64-godišnjoj istoriji kompanije ali do tih rezova zapravo neće doći tek nakon što je najavljeno spajanje Kompak-a.[33][34] U septembru 2001. Fjorina je rekla da namerava da smanji dodatnih 15.000 radnih mesta u slučaju spajanja sa Kompakom.

U 2004. godini, HP je drastično finansijski opao od predviđenih zarada za treće tromesečje, a Fjorina je otpustila trojicu rukovodilaca tokom telefonskog razgovora u pet ujutro. Početkom januara 2005. upravni odbor razgovarao je sa Fiorinom o spisku pitanja koja je imao u vezi sa poslovanjem kompanije i razočaravajućim izveštajima o zaradi. Odbor je predložio plan za prebacivanje ovlašćenja na šefove HP-ovih odeljenja, čemu se Fjorina snažno odupirala. Sedmicu nakon sastanka, poverljivi plan procurio je u listu Wall Street Journal.[35]

Manje od mesec dana kasnije, odbor je vratio Toma Perkinsa i prisilno naveo na Karlinu ostavku. Akcije kompanije skočile su 6,9 procenata zbog vesti o njenom odlasku, dodajući gotovo tri milijarde dolara vrednosti HP-a u jednom danu.[36]

U svojoj knjizi Teški izbori ona je ponašanje članova odbora nazvala `amaterskim i nezrelim`.[37]

Godine 2003, Fjorina je od strane magazina Fortune 500 proglašena za najmoćniju ženu u biznisu, na položaju koje je obavljala pet godina.[38] Godine 2004. uvrštena je u časopisu Tajms među 100 `najuticajnijih ljudi na svetu danas` i proglašena je desetom na Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena sveta.[39] Godine 2005. časopis Wall Street Journal opisao je Fiorinu epitetom `primamljive, kontroverzne nove vrste glavnih izvršnih službenika koji kombinuju velike vizije sa harizmatičnim, ali egocentričnim i zahtevnim stilovima`.